Rasomon. Svatko vidi svoju istinu i svatko je za nju odgovoran. Promatranjem kreiras stvarnost. Zanimljivo je koliko samo malo treba kako bi kut gledanja bio iskrivljen i citava stvarnost pretopi se za tili cas u jedan golemi val koji pomete obalu palmi i borova.
Nestanu u toj sumi i zelje a toga me uvjek bilo strah. Strahovati od nedosanjane zelje , od pometene stvarnosti, od potopljenih gradova od tebe , koja u nepreglednom prostranstvu mogucnosti uvijek biras onu koju ne poznajes i onu koja te vraca natrag u vir . Vir , usred Vrbanje , pokraj Banja Luke , tamo 1972.
Zvali su ga Crni vir. Svakog kog se docepao , udavio ga je. Nije nikad imao milosti i tek dolje na uscu , u ravnici pred Crnim morem umirio bi se i potonuo u dubine zajedno sa svom svojom opravdanoscu.
Nismo mogli daleko otici od samih sebe pa makar se pogubili u dubokim morima istina i neistina, Zelja i nezelja. Nisam li se tek pojavio da bi na nesto ukazao ? Mozda bi me trebalo pozdraviti kao Kitts ocean . Ponekad kad te zmija ujede ti postanes imun i dobro ti dode ugriz jer te nekoliko godina kasnije spasi od istog ali neocekivanog.
Post je objavljen 17.06.2008. u 02:01 sati.