Marketing
Jugoslavenske punce na jugoslavenskom, austrougarskom i drugom zlatnom novcu
Pitanje jugoslovenskih punci na zlatnom novcu Jugoslavije, Austrije, a u retkim slučajevima i drugih država, je sve do današnjeg dana ostalo prilično nerazjašnjeno. Ovaj članak je ne samo pokušaj da se ova situacija razjasni, nego i prilog poznavanju jedne interesantne epohe u našoj numizmatici koja zaslužuje bolji tretman nego što je to trenutno slučaj.
Pažljivom kolekcionaru jugoslovenskog novca sigurno nisu promakle male i dosta nejasne napomene u većim katalozima i publikacijama o našem novcu, u kojima se pominju nekakvi puncirani astrougarski dukati. Naš standardni katalog (Mandić) navodi u jednom omanjem pasusu da su astrougarski dukati iz 1915. poznati sa puncama jugoslovenskog porekla, a i tačno navodi da su druga godišta takođe poznata. Nemačka literatura (Schlumberger, Money trend i sl.) navodi samo vrednosti za dva godišta (1914 i 1915) i to je sve. U egleskoj i američkoj literaturi o ovome nema nikakvog pomena! Nigde se ne navode razlozi za ovo punciranje, niti okolnosti u kojima je to bilo izvedeno. Takođe niko nije nikada pokušao da da sistematizaciju poznatih primeraka. Sve ovo me je podstaklo da se počnem baviti ovom oblašću: dosta retki zlatni novčići sa vrlo nejasnim poreklom i svrhom: teško je odoleti ovakvoj zagonetki!
Nasuprot tome, Jugoslovenski dukati iz serije 1931-1934 su puno bolje opisani i dokumentirani. Mandić navodi sve poznate varijante, a i Schlumberger je dosta tačan i jasan. Američka literatura i dalje tvrdoglavo odbija da registruje Konjičke utakmice 1932, ali sve ostalo je uglavnom u redu (osim što se za 4 dukata 1934 i dalje sumnja da postoji, šta god Krause-Mishler rekao!). U stranoj literaturi se skoro uvek pominju punce za "Bosnu i Srbiju". Ovo je potpuno nejasno: ko je i zašto njih tako krstio ne zna se, a kako ćemo dalje u tekstu videti, neke logike u tome nema. Kraljevina Jugoslavija je u navedeno vreme upravo pokušavala da utvrdi shvatanje panjugoslovenstva tako da nema istorijskih razloga za bilo kakvo geografsko deljenje punci.
Što se tiče komercijalne slike punci na austrougarskim dukatima, možemo konstatovati velike razlike i povremeno potpuno nelogična vrednovanja. Kada se ovi dukati pojave u trgovini i na aukcijama, onda je to najčešće u Beču, što je naravno i logično, uzevši u obzir geografiju i trgovinsko-kulturne veze ovih regiona. U Nemačkoj se ovi komadi takođe pojavljuju, ali puno ređe. Kada se pojave, skoro uvek su klasifikovani kao retkosti. U Švajcarskoj se ovi dukati isto tako retko pojavljuju, ali se pojavljuju. U Americi su potpuno nepoznati i zato je nedavno na jednoj Njujorškoj aukciji jedan u stvari veoma čest primerak 4 dukata 1915. označen maltene kao senzacija. Koliko je meni poznato, ovi dukati se u Jugoslaviji uglavnom ne skupljaju, mada se tu i tamo nude na prodaju. Sve u svemu, ovo područje važi kao obskurno i egzotično i osim možda nekoliko specijalista, niko se ovim dukatima ne "bakće".
Ja ovo moram da konstatujem sa dosta velikom nevericom: radi se o relativno retkom novcu koji nije toliko skup koliko je redak, a ono što čini celu oblast neverovatno uzbudljivom, jeste činjenica da vrlo verovatno niko nikada neče u potpunosti znati koja godišta i tipovi su puncirani. Time je ostalo puno prostora za velika i mala iznenađenja i „iznenađenja“.
Vratimo se sada onome što je poznato i nedvosmisleno. U istoriji Kraljevine Jugoslavije postojale su tri punce koje su korišćene za punciranje zlatnog novca. Od njih su dve korišćene za male zlatne proizvode (dakle i za zlatan novac) koji su bili izrađeni u Jugoslaviji i jedna je koriščena za proizvode stranog porekla. Po zakonu Ministarstva Finansija is 1929 (objavljen i u "dinaru") te punce da izgledaju ovako:
Za domaće objekte najmanje finoće .750 - ptice:
Za sve strane objekte najmanje finoće .750 - "mač":
Na novcu se punca ptice posebno lepo može videti na tipu od 4 dukata. Uvek se nalazi na desnoj strani i u istom položaju, nikada još nismo videli primerak sa puncom na nekom drugom mestu. Po neki put je i obrnuta:
Na novcu je punca mač uvek ili ispod glave vladara (1 dukat) ili levo na početku biste (4 dukata). I u ovom slučaju položaj je uvek isti i vrlo konzistentan (punca je nekada obrnuta).
Nešto kasnije, 1931, ptice su za-menjene "klasom".
Ovo je svakako pravilno, pošto dukati imaju finoću .986. Ovime je postignuto bolje i preciznije označavanje: "ptice" su naime bile za bilo koju finoću iznad .750.
Otkuda onda pojava (uglavnom) nemačkih oznaka "mač za Bosnu" i "klas za Srbiju"? "Mač za Bosnu" se još i da objasniti (barem mač ako ne i "Bosna"): grana između dve ptice zaista liči na mač a na lošijim puncama ptice je stranama maltene na nemoguće videti. Mač - grana je skoro uvek dobro vidljiv jer je u sredini. Dakle, Bosna i Srbija, ali zašto? U zakonskom tekstu nema pomena bilo kakvih geografskih podela primene punciranja tako da ovo sve izgleda još nelogičnije: ako već Srbija i Bosna, šta je onda bilo sa na primer Hrvatskom i Slovenijom? Do sada nismo nigde uspeli na nađemo odgovor na ova pitanja.
Na kraju i "mač". Vrlo je interesantno da se ova punca skoro uvek nalazi na austrijskim dukatima. Moguće su nekoliko pretpostavki zašto je to tako:
Jedna pretpostavka, zasnovana na tvrđenju starijih numizmatičara je da je Republika Austrija posle Prvog svetskog rata ovim dukatima platila reparacije Kraljevini Jugoslaviji i svi ti dukati su biti puncirani. Ako je ovo istina, onda bi ovi dukati bili puno češći jer je količina zlata bila sigurno veća od trenutno poznatih par stotina grama...
Druga mogućnost je da su punce bile stavljane kao znak da je plaćen porez. Ali porez na šta? Na posed zlata ili možda kao porez na prodaju ili kupovinu zlatnog novca. Ovo takođe ne objašnjava retkost ovih komada...
Treća pretpostavka je možda i najjednostavnija, iako i ona ne objašnjava sve. Poznata je činjenica da sve od početka XIX veka a možda čak i ranije, austrougarski zlatnici cirkulišu na Balkanu kao "de facto" sredstvo trgovine i možda čak i svakodnevnog plaćanja. Činjenica da su mlade balkanske države kovale svoj zlatni novac nije mnogo toga promenila: nedostatak poverenja u "novo zlato" ili samo izraz činjenice da su novi zlatnici kovani u manjoj finoći (najčešće .900) nego dukati, koji su uvek imali finoću .986. Ne znam da li je ikom do sada palo na pamet da numizmatički analizira zlato u obliku nakita, đerdana, u istočnoj Srbiji. Vrlo često se nalaze maltene kompletne serije austrougarskih dukata XIX i XX veka (kako 1 tako i 4 dukata) nanizane da se nose na grudima ili oko vrata (često se radi i o količinama od nekoliko kilograma!). Ja još nikada nisam u ovim "kolekcijama" video ni jedan jedini primerak srpskih zlatnika pa ni jugoslovenskih dukata! Ono što je meni skoro neobjašnjivo, je i pitanje što nijedan od ovih austrougarskih dukata nema punce! Da li je, na primer, punciranje rađeno samo u Ministarstvu finanansija u Beogradu?
U svakom slučaju, puncirani dukati su redak numizmatički materijal. Vrlo je teško dati bilo kakvu pretpostavku o mogućem broju primeraka ali naša istraživanja ukazuju na mogućnost da je sveukupno samo nekoliko hiljada primeraka bilo puncirano. Od toga su verovatno 95% austrougarska izdanja iz 1915 (koja je bečka kovnica nastavila da kuje iz godine u godinu sve do današnjeg dana. Jugoslovenska punca je jedan jedini način po kome može da se kaže da je neki dukat zaista iz perioda 1929-1941 (ili ne!). Od ostatka su verovatno više od 4% druga austrougarska godišta i tipovi, a ostatak su druge države.
Bilo kako bilo, nepoznavanje ovih dukata u američkoj literaturi je zapanjujuće. Što se drugih izvora tiče, jedna od najinteresantnijih referenci je jedan aukcioni katalog, Schweizerischer Bankverein, broj 43 iz 1997. U ovom katalogu opisana je jedna ćela mala serija neobičnih novčića sa puncom "mač". Naša dalja istraživanja u literaturi i u dostupnim kolekcijama su dala sledeće rezultate:
(Ova lista je samo privremena i ne pretenduje na bilo kakvu potpunost i treba da služi samo kao orijentacija. Kao što smo u tekstu naveli, nova otkrića su ne samo verovatna nego i sigurna. Cene u tabeli su date u nemačkim markama i potiču delimično od pre više godina tako da je teško dati neku trenutnu vrednost!)
Nekoliko stvari iznenađuju: zašto su mađarska austrougarska izdanja toliko retka? Očekivalo bi se da dve države sa zajedničkom granicom imaju veću međusobnu cirkulaciju novca. Drugo, punca "dvoglavi orao" je do sada neobjašnjena. Uopšteno rečeno, pojavljuje se mnogo rede nego "mač" i to skoro uvek na 4 dukata. Mi do sada nismo uspeli da nađemo nikakvu dokumentaciju o ovoj punci. Poznavaoci pripisuju ovu puncu Jugoslaviji ali to je možda više iz neprilike (pošto ne znaju gde drugo da je stave) nego iz dokumentovanog istraživanja. Ako je ova punca jugoslovenska, možda je u pitanju veoma retka carinska punca koju je carina Kraljevine Jugoslavije vrlo kratko vreme stavljala na sav zlatan novac uvezen u Kraljevinu. Skandal oko punciranja starogrčkog antičkog novca ovom carinskom puncom je sigurno doprineo da se ova nenaučna praksa zaustavi dok šteta nije bila prevelika. Ali i ovo je samo pretpostavka dok se ne nađe neki dokument gde je sve jasno opisano...
Još nekoliko komentara što se tiče vrednosti. Očekivalo bi se da tako redak zlatan novac puno više košta. To, na žalost, definitivno nije slučaj. Nekoliko specijalista nisu veliko tržište i cene su ogledalo toga. Ako se već skupljaju ovi komadi su traženi u relativno dobrom kvalitetu, iako ja još nikada nisam video puncirani dukat u pravom kovničkom sjaju. Treba paziti da novac nije bio bušen ili vešan ili popravljan posle toga. Takvi komadi imaju vrednost samo ako je originalni dukat bio raritet (skoro svi mađarski austrougarski dukati su veliki rariteti).
Da li ovo kolekcionarsko područje ima budućnost? To sigurno zavisi u velikoj meri od broja kolekcionara i publikacija. Mi možemo u svakom slučaju konstatovati da je promena već vidljiva: od potpune egzotike pre oko 10 godina, do relativno poznatog područja koje se dosta redovno nudi na aukcijama, danas. Pravi poznavaoci numizmatike nisu uvek zainteresovani za velike materijalne vrednosti. Radost otkrića novog i nepoznatog često je veća nagrada i zadovoljstvo.
Autor: Aleksandar N. Brzić
Izvor: časopis „dinar“, br. 15
Ključne riječi: kovani novac, Jugoslavija, dukati, zlato, punce
Keywords: coins, Yugoslavia, ducats, gold, countermarks
Otkup kovanica, otkup novčanica, otkup odlikovanja - isplata odmah!
Otkup zlatnika, otkup srebrnjaka, otkup ordena i medalja - isplata odmah!
Post je objavljen 12.06.2008. u 19:48 sati.