Vratih se sinoć iz Švecke.
Bilo mi je ovo jedno od najboljih putovanja dosad, ne samo zato kaj sam bio tam di sam bio i radio ono što sam radio (o tome će biti riječi poslije kad sredim dojmove i selektiram hrpu od stotinjak dobrih fotki), nego zato kaj sam četiri dana uživao bez ikakvih spoznaja i informacija o tome kaj se događa u Lijepoj našoj Rvackoj.
Fantazija. Ne mogu riječima opisat koliko je to dobar osjećaj kad 24 sata dnevno radiš ono što hoćeš i što voliš, a nigdje oko tebe nema raznih Sanaderića, Mesića, Račanića, Bandića, Pusića, Čačića, Kosorića i sve te političarske bagre, nema loših vijesti na televiziji i novinama, boli te k... za poskupljenja goriva, za kriminal i nesreće, boli te k... jesu li dinamo ili hajduk kupili nekakvog nekoga odnekuda, jesu li štimac ili mamić opet nešto prosrali u medijima, boli te k... gdje je Gotovina i koga prisluškuju poa, voa i ostale oe, boli te k... za sve što se tiče Rvacke.
Jedina vijest koju smo pripustili da dođe do nas je ona o još jednoj zlatnoj medalji Janice Kostelić. Sve ostalo nije nas zanimalo. U početku mi je možda malo falijo internet i ekipa iz blogosfere, ali nije mi dugo trebalo da svatim da ću pravi odmor i katarzu od sveg sranja u Rvackoj doživjet bez da išta čujem iz nje. I bijaše tako.
A sad - u nove radne pobjede.
Post je objavljen 14.02.2005. u 09:36 sati.