Bila je večer. Taman sam završavala prepisivanje eseja za K.C.-a i krenula sam prema wc-u plačljive Myrtle. Kada sam stigla, K.C. je već bio tamo. Bio je tako sretan kada je vidio da nosim ,,njegove'' eseje.
-Bok.- Pozdravila sam ga. Ruke su mi otpadale. Nosila sam ukupno 48 listova papira u rukama, a to je bilo jako teško.
-Bok Charnelice!- Odzdravio je K.C. veselo. Požurio je prema meni.
-Daj, vidim da ti je teško to nositi.- Rekao je uzevši eseje. Osjetila sam ogromno olakšanje.
-Kako da ti ikad zahvalim? Spasila si me da ne tresnem godinu!- Zahvaljivao mi je K.C.
-Ma, nije to ništa…- Odgovorila sam ja tiho. Bilo mi je užasno neugodno, jednostavno nisam podnosila kada me je netko jako hvalio ili mi zahvaljivao. Ali bilo mi je ugodno.
-Pa, ipak ima jedna stvar koju mogu učiniti da ti zahvalim.- Zagonetno je rekao.
-Da? A što je to?- Znatiželjno sam upitala. Uopće mi nije palo na pamet ono što je on tada učinio. Prišao mi je bliže… i poljubio me! Prvo sam bila u šoku. Nemojte misliti da mi je to bio prvi kiss jer nije, nego sam jednostavno bila iznenađena njegovim postupkom.
-Onda, sviđa ti se taj način zahvale?- Upitao je smiješeći se.
-Nisam uspjela skužiti, probaj još jednom…- Rekla sam. Spustio je eseje na pod i zagrlio me. Ljubili smo se tako dugo dok nas nije obasjalo svijetlo nečije svjetiljke.
-Što se ovdje događa?- Začuli smo kako netko govori. Brzo smo se razdvojili. Pred nama je stajao Filch.
-Derišta jedna neodgojena, tu ste se našli žvaliti! Sad vas vodim ravnatelju!- Vikao je Filch držeći u ruci lampu kojom nas je osvjetljavao. Da nije bilo tužno, bilo bi smiješno; Naime, Filch je bio obučen u spavačicu na pruge a na glavi je imao kapu s vunenom kuglicom. Na nogama je imao čupave papuče koje se i nisu mogle baš razlikovati budući da mu se oko noga motala gospa Norris, njegova mačka.
-Kako se samo usuđujete, već ste odavno trebali biti u krevetu! Sram vas bilo!- Derao se on i dalje. Kada je vidio da se ne mičemo, uhvatio me za ruku.
-Hej, pustite me!- Viknula sam a on me nastavio vući prema Dumbledoreovom uredu mrmljajući nešto sebi u bradu.
-E nećeš, pusti je!- Naredio je K.C. i izvadio štapić. Čim se Filch okrenuo prema njemu, pogodio ga je čarolijom ,,Rictusempra'' koja uzrokuje kratkotrajno škakljanje u trbuhu. Bacila sam zbunjen pogled prema K.C.-u.
-Ti nisi normalan!- Rekla sam kroza smijeh dok se Filch valjao po podu i umirao od smijeha. Ja i K.C. smo stajali i gledali u Filcha dok nismo shvatili da čarolija popušta.
-Trči!- Viknuo je K.C. Nije mi trebao dvaput ponavljati! Zgrabio je eseje i onda smo potrčali koliko su nas noge nosile, a Filch je ubrzo krenuo za nama. Mogu se kladiti da smo pretrčali cijeli Hogwarts barem dva puta, a onda je K.C.-u dosadilo toliko trčanje. Sakrio se iza jednog kipa, a ja sam namamila Filcha da protrči kraj njega. On mu je tada postavio nogu a Filch je poletio kroz zrak i sletio ravno na nos. Dok je on tako bio u nesvijesti, K.C. ga je začarao čarolijom za privremeno brisanje pamćenja.
-Dok se on sjeti koga je ulovio na djelu, već će biti ljetni praznici.- Objasnio mi je. Nasmijala sam se. Krenuli smo prema Slytherinskom boravku.
-Pa, mislim da je sada već dosta kasno. Moram na spavanje.- Rekla sam uhvativši kvaku na vratima naše spavaonice.
-Lijepo sanjaj.- Rekao mi je. Još me jednom poljubio a onda je nestao u tami. Ušla sam u spavaonicu i naslonila se na vrata.
-O hoću, vjeruj mi.- Prošaptala sam…
*** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** *** ***
-Ajde cure, požurite!- Vikala sam ja skačući ispred vlaka. Jučer, 13. lipnja konačno je završila škola, pa smo se svi spremali za odlazak kući.
-Evo, evo… Mary-De, dolazi ovamo!- Nervozno je mahala rukama Haley tražeći svoju mlađu sestru.
-Jesmo sve tu?- Upitala je Angie. Ona i Kim upravo su stavile sve svoje kofere (a bilo ih je više nego kineza :)) u vlak. Haley je čvrsto uhvatila svoju sestru pod ruku i uvela je u unutra. Pogledom sam tražila K.C.-a.
-Jesi spremna za povratak kući, Charnelice?- Upitao me Malfoy. On, Crabbe, Goyle, Justin i Thomas upravo su se ukrcavali na vlak.
-Ne, ne još. Ne mogu naći K.C.-a- Odgovorila sam s tugom u glasu. Malfoy je samo slegnuo ramenima. Odjednom sam ga ugledala. Stajao je ispred nekih ljudi i smiješio mi se. Potrčala sam prema njemu.
-Tu si! Zašto nisi u vlaku, kreće za manje od pet minuta!- Rekla sam nervozno.
-Ne idem na vlak, moji su došli po mene. Provest ćemo ljeto kod strica u Irskoj.- Objasnio mi je. Skoro sam se rasplakala kad je to rekao (kaj ćete, ja sam osjećajna dušica)
-Hoćeš reći, ovo je zadnji put da te vidim?- Upitala sam. Ako niste skužili, K.C. je upravo završio sedmu godinu, što znači da se više nikada neće vratiti u Hogwarts… Nikada. K.C. mi se blago osmjehnuo i zagrlio me.
-Pa naravno da ćemo se još vidjeti!- Odgovorio je kako bi me utješio. Poljubili smo se.
-Ja ću se rasplakati! Još samo fali ona muzika iz Titanica!- Vikala je Angie iz vlaka. Nisam obraćala pažnju na nju.
-Moram ići.- Rekla sam iako nisam željela otići. Htjela sam što duže ostati kako bih dobro mogla zapamtiti njegovo lice. Njegove sjajne smaragdno zelene oči, blistav osmijeh i meku, plavu kosu.
-Ne brini, vidjet ćemo se još.- Tješio me. Pustila sam njegovu ruku i potrčala u vlak, koji je već kretao. Brzo sam ušla u kupe u kojem su bile Angie, Haley i Kim i pogledala kroz prozor. Još me uvijek gledao. Mahnula sam mu. I tada je vlak krenuo.
-Ne zaboravi pisati!- Viknuo je, iako sam ja to čula kao tihi šapat. Sjela sam na sjedalo do Angie i naslonila svoju glavu na njeno rame. Ona me zagrlila.
-No, no, samo se smiri. Pa nije kraj svijeta.- Tješila me govoreći kao mala beba. Haley i Kim su me pokušale razveseliti, no nije im uspjelo. Koji peh! K.C. i ja poznajemo se već četiri godine, i baš kada prohodamo on završi Hogwarts! Samo se meni može dogoditi takvo što... Pa, ipak u svemu postoji jedna dobra stvar; Tri mjeseca praznika!
P.S.: Ovaj post je inače trebao biti do onog djela s *** *** ***, ali malo sam ga produžila. Nadam se da nisam upropastila čitav post! Ovo je moj posljednji post prije praznika ali to ne znači da preko ljeta neću pisati blog. I dalje ću vam opisivati što ima novoga u životu Charnelice, a sredinom kolovoza stiže i jedno BIG iznenađenje (barem za Hannah i mene). Iako znam da će za vrijeme ljetnih praznika mnogi (ha-ha) od vas koji me čitaju otići na more, nadam se da ćete me i dalje pratiti. Do početka iduće školske godine pozdravlja vas vaša Slytherin Babe :)
By: NALC
Post je objavljen 14.06.2008. u 19:30 sati.