Marketing
Iduće jutro još malo u grad. Kupit nešto, ipak ročkas mi je. Kako bi to izgledalo da si nešto za ročkas ne kupim?
Ionak sam gola i bosa, a još na rođendan da budem gola i bosa...
Par usputnih brzinskih fotki :
..jedna kava,
malo svađe ("kako ne znaš koliko košta autoput? pa s kim ja to živim" /to ja/),
jedna haljina kupljena i ..krećemo kući...
Pozdravimo debelu dobroćudnu damu. 
Za kraj pokazala nam je svoje rane :
Hrvatska ambasada :
I kreće se put Zagreba. Ovaj put kompromisno. Do Slavonskog Broda autoputem, dalje lokalnim cestama. Nije prošlo bez gunđanja "ako ćemo ić autocestama morat ću vozit sporo i nikad nećemo stić". To Muškarac.
Poanta je i bila u tom da se vozi sporo.
Otišli po malog pasa. Stigli kući kasno. Umorni. Slomljeni.
(ipak je vožnja po lokalnim putevima duga za sjedenje. 
)
Jedino je mali pas bio sretan. Mogao je napokon skakat po mom slomljenom tijelu. Svojim malim nožicama izmasirao mi bubrege, pluća, sve unutarnje organe. Nisam imala snage boriti se s njim.
I tako je prošao moj rođendan.
Post je objavljen 16.06.2008. u 08:21 sati.