Bio je kažu alkoholičar i volio žene. To je danas normalno, ali mene je to jako boljelo. Sjećam se kako me vozio u svom kamiončiću, dok sam bježala od majke koja je zavodila red u kući. Njegovim radnicima sam dijelila plaće u buštama, a oni bi mi svatko dao po nešto dinara. Majka mi je uvijek govorila protiv njega, već i kasnije kad se drugi puta udala, tako da sam i ja prestala posjećivati ga. To me proždire godinama. Bila sam mu samo na pokopu. Drugi puta se oženio i imao jako dobru ženu, ali je nastavio piti i na kraju poludio od alkohola. Znam da je i dalje volio moju majku, ali povratka mu više nije bilo, jer mu ona nije mogla oprostiti. Zaklela sam se da se neću rastati i da ću po drugi puta, ako se ikad budem udavala, imati sretnu obitelj. Ali na žalost, ja sam ponovila priču svoje majke, jer sam mislila da tako treba. Ne žalim što sam se udala, jer je muž bio dobar čovjek, ali drago mi je da je on sretan. On se ponovo oženio.
Svome ocu sam bila samo na sahrani i nakon toga nisam mu skoro više ni posjećivala grob. Sramim se toga, jer mu ni ja nisam mogla oprostiti što se rastao od moje majke.Sada sam mu sve oprostila i volim ga iznad svega, pa čak i mrtvog.
Post je objavljen 10.06.2008. u 04:25 sati.