...GORDANA SUSA:I tu,naravno,ne mozemo mimoici Memorandum koji se desio u Srbiji upravo u Vase vreme a koji ste Vi vrlo ostro kritikovali.
IVAN STAMBOLIC:Svedoci smo i reakcija koje se danas cuju od nekih akademika.
NAZALOST,MEMORANDUM JE"IN MEMORIAM"I ZA JUGOSLAVIJU I ZA SRBIJU i na to nemam nikakav poseban komentar.Imam samo komentar na te reakcije.Posle svega sto se srpskom narodu zbilo,sto se posle svega desilo,POLITIKA GRUPICE AKADEMIKA U SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA,KAO AUTORA MEMORANDUMA,POSTAJE DRZAVNOM I OPSTENACIONALNOM POLITIKOM i nakon sto je toj politici presudio zivot.Oni i dan-danas i sam zivot hoce da teraju u laz.TI AKADEMICI JEDNI DRUGE OBLAJAVAJU,govoreci kako je naprimer MAJKA SIMICA HRVATICA i kako je Simic njeno mleko posisao.A ja pitam te srpske akademike STA ONDA DA RADIMO SA IVOM ANDRICEM,KOME SU I OTAC I MAJKA BILI HRVATI.Hoce li srpski akademici i njemu osporiti da je bio srpski rodoljub ili da je bio hrvatski nacionalista.TOJ POLITICI JE PRESUDJENO.OVA SRPSKA TRAGEDIJA JE I CENA I OCENA TE POLITIKE.NJENI REZULTATI KOJE IMAMO,SUNOVRAT U KOME SMO SE NASLI,POMORI I PONORI KOJI SU NAS ZADESILI,
NAJBOLJI SU SUDIJE TOJ POLITICI.
SAMO TAKO SUZENA NACIONALISTICKA SVEST NEKIH SRPSKIH AKADEMIKA MOZE BRANITI
NJIHOV NACIONALISTICKI MEMORANDUM.Ja odustajem da danas branim komunisticke ideje ili komunisticku praksu kojima je zivot presudio i koje su propale,a vi gospodo,srpski akademici,srpski nacionalisti,shvatite vec jednom da je vas nacionalizam,pogotovo agresivni nacionalizam,zaista"put u bespuce"za srpski narod i da ga vodi u tragediju.
Srpsku ultranacionalisti na celu sa Slobodanom Milosevicem bili su veoma losi izvrsioci pogubne politike akademika i pali su na svome zadatku,pali su pred ispitnom komisijom Srpske akademije nauka,odnosno pred njenom nacionalistickom komisijom.
SRPSKI NACIONALISTI su u novom,pogodnom vremenu za ostvarenje svojih velikosrpskih aspiracija TRAZILI SVOGA BARJAKTARA.Nove okolnosti tokom osamdesetih godina su pribavile,
nasle su ljude-izvrsitelje,realizatore velikosrpskog nacionalnog projekta.BARJAKTAR VELIKOSRPSKI JE NADJEN U MILOSEVICU.Ocigledno,on je bio najpogodniji VELIKOSRPSKI BARJAKTAR.
No,to personalno resenje nije bilo osnovni izvor nadolazecih nedaca na prostoru bivse Jugoslavije,
ali je njime iskazan svojevrstan konsenzus politickih snaga u Srbiji,koga je do Milosevica bilo tesko postici.Nazalost,pokazala se tacnom ranija krilatica da se KONSENZUS NAJLAKSE POSTIZE NA MEDIOKRITETU.JA GA NISAM PREDLAGAO NI ZA LIDERA,A POGOTOVO NE ZA"GOSPODARA RATA"koji je srpsko pitanje komisije postavio kao ratno pitanje.Biran je za sefa jednog kolektivnog organa.
Ko ce ga,kasnije,uciniti onim cime ga je ucinio,koje okolnosti i koji ljudi,koje snage,koji pojedinci,to ce tek postati predmetom historijske analize.
Bio sam nedovoljno oprezan i pronicljiv kao njegov mentor.Ja sam poznavao jednog Slobodana Milosevica,mislio sam da sam ga ja takvog najbolje poznavao.DANAS,MEDJUTIM,IMAMO JEDNOG DRUGOG SLOBODANA MILOSEVICA PRED SOBOM,koga ja nisam,nazalost,poznavao,a njega takvog kakav jeste,kakvog vidimo,upoznali smo svi.Bolje je stoga,za njega pitajte druge pre nego mene,jer danas o njemu svi mozemo suditi,a radije bih da sudimo njegovoj politici,ako i za to ima potrebe,jer toj politici opet je presudio sam zivot.Njeni rezultati,bolje reci,njene tragicne posledice,su pogubne.PRESUDA TOJ POLITICI VEC JE IZRECENA.Bavimo se njome danas da bismo izvukli neki nauk,da bismo nesto sebi objasnili,da nam se vise ne ponovi zlo koje nam se ponovilo,a ne zbog toga da samo jurimo krivce te politike i njihovog Vodju.
GORDANA SUSA:Gospodine Stambolicu,Vi svoju knjigu"Put u bespuce"pocinjete recima"da rata nije moralo biti",a zavrsavate"da mira mora biti".Hocete li nam to pojasniti?
IVAN STAMBOLIC:Niti jedan od problema u tadasnjoj Srbiji,koja je opet u tadasnjoj Jugoslaviji obilovala brojnim tesko resivim problemima,nije se mogao resiti ratom ili pokretanjem srpskog nacionalnog pitanja kao ratnog pitanja.SRPSKO NACIONALNO PITANJE,PO MENI,NIKADA NIJE SMELO DA BUDE"RATNO PITANJE".Apsolutno sam bio protiv takvog puta.Bio sam za drugi put.
TAKO SU SE I RODILE DVE POLITIKE.
A kada govorim"da mira mora biti"...Danas i oni Srbi koji su bili na ratistu i oni Srbi koji su rat gledali na TV ekranima ili citali u novinama o njemu,kao i oni Srbi koji su o besmislenom srpskom ratovanju slusali od svojih prijatelja,potpuno shvataju DA JE RAT PROIZVEO SAMO ENERGIJU SRPSKOG ZLA,DA JE RATA SVIMA DOSTA,DA RAT SRBIMA NISTA NIJE RESIO,DA JE UNESRECIO MNOGE CITAVE NARODE,A PONAJVISE SRBE...I DA"MIRA MORA BITI".
Problem je jedino u tome,sto se pri zatvaranju tog kruga mora postaviti pitanje:ZASTO SU SRBI PROIZVELI TOLIKO GROBOVA,VODJENI SVOJIM IRACIONALNIM PORIVOM PREMA PROSTORU,PREMA ZEMLJI?Zasto nam ni tek posle tolikih zrtava,tolikog krvoliptanja,nije postalo jasno da nasi grobovi dobrim poneti nece,da na njima nece nici cvece,da to narod"pozlacivati"
nece...To je ono osnovno pitanje na koje mi moramo dati odgovore generacijama koje dolaze,pre svega svome srpskom narodu.ZAR SMO ZAISTA MORALI DA PLATIMO TAKO VISOKU CENU DA BISMO SHVATILI ELEMENTARNU ISTINU DA JE PUNO BOLJE GRADITI DOBRE ODNOSE SA KOMSIJAMA,DA JE PUNO BOLJE ZIVETI U MIRU NEGO U RATU.I DA SMO MORALI DA SHVATIMO VISE JEDNOM DA JE UVEK BOLJE DA SRBI DOBRO RADE,A NE DA SE DOBRO BIJU sa drugima,dakle POTPUNO OBRNUTO OD ONOGA STO JE SLOBODAN MILOSEVIC SRBIMA PORUCIVAO tamo nekih kasnih osamdesetih godina...
Post je objavljen 10.06.2008. u 00:15 sati.