Upamticu tri dana:5,6 i 7.decembar 95:tada su,u organizaciji naseg drustva antifasista,govorili ljudi najrazlicitijih profesija,i razlicitih shvatanja,ali u jednome svakako isti:u nemirenju sa fasizmom,u svojoj hrabrosti da to nemirenje javno ispoljavaju.
Pri tome,pokusavali su da se suoce sami sa sobom:sta je za antifasistu,danas,usred nase razorene zemljE,suocavanje sa istinom te zemlje,sta drugo nego suocavanje sa samim sobom?Mi smo ta razorena zemlja.Istorijski govor,ovde,cesto je govor ispovedni-to je ispovest bez jezika ispovesti,to je ispovest jezikom istoricara.(Uostalom,svaka ispovest jeste svojevrsna forma istorije?)
Svi smo mi sada pomalo istoricari-svi smo nesrecni.Nesrece nas pretvaraju u istoricare,utoliko vise ukoliko se manje mirimo sa njom.To je samosuocavanje,i kad se iskazuje polemickim jezikom,i upravo kao takvo ono je sustinski antifasisticko,esencijalno demokratsko.Ako demokratija podrazumeva mogucnost opstenja sa drugim-kako da budem sa drugim ako nikada nisam bio drugi za sebe samoga?Onaj koji ne uspeva da za sebe bude drugi,da sebe vidi,da se sa sobom suoci-sta je on?ALI STA JE FASIZAM,KAO APSOLUTNA NEGACIJA DRUGOG I DRUGOSTI,STA JE AKO NE OVO SLEPILO:OVA APSOLUTNA NESPOSOBNOST ZA SEBE KAO ZA DRUGOGA?(Tvrdim da je onaj KRVAVI PAJAC MUSOLINI,velikim svojim gestovima,nije glumio samo za druge,on je glumio i za sebe samoga:ON SE SAKRIVAO IZA TIH VELIKIH GESTOVA.)
FASIZAM JE PARANOIDAN.GDE SE BOLJE OTKRIVA FASIZACIJA DUSE OVE ZEMLJE,AKO NE U IDEJI O SRBIJI KOJU MRZI CELI SVET(dakle ne samo Zapadna Evropa,Vatikan,do juce Kominterna,i ne samo Amerika?)Novi svetski poredak nije ni poceo da se stvara,a BARBAROGENIJSKA,ANTI-EVROPSKA,ANTI-SVETSKA SRBIJA trazila je vec svoje:starija je ta Srbija od svetskog poretka(ja sam joj svedok:pisao sam o njoj 1966-1969).Jesmo li zaboravili NA KOSOVU PROSUTU KRV,27 i 28.marta 1989.na tzv.dan drzavnosti?Vidimo li,mozemo li,DA LI SE USUDJUJEMO DA VIDIMO SVOJE LICE U NJOJ?Sacuvao sam Politiku od 7.maja 1989.,sa spiskom pobijenih u ove dane,i sada,sedam godina kasnije,taj vec izguzvani list Politike jeste GROBLJE MOJE ALBANSKE(ARNAUTSKE,SIPTARSKE)BRACE,groblje nad kojim,ponekad,u ovoj uzasnoj nasoj noci,u ovoj najstrasnijoj srpskoj noci,ja cujem najuzvisenije reci srpske epike:"JAOH MENE DO BOGA MILOGA DJE POGUBIH OD SEBE BOLJEGA."
Pa,ipak,ono Sto mi je u svemu ovome odvratno,to nije sama podvala koju inspirise potreba da se sakrije vlastito zlodelstvo;odvratno je sto je ta jeftina politicka smicalica,ta prostacka lukavost,mogla da postane motiv citavog jednog sveta,motiv sposoban za fantasticnu reprodukciju,jednaku nesposobnosti(fantasticnoj,takodje?)toga istog sveta da se suoci sa samim sobom.
MERA LUDILA,KOLEKTIVNOG LUDILA,RAVNA JE OVOJ NESPOSOBNOSTI ZA SAMOSUOCAVANJE:dusevna praksa totalitarizma jeste praksa ovog MASOVNOG IZLUDJIVANJA,
ovog PRETVARANJA BESMISLICE U SOPSTVENI OPSESIVNI MOTIV:ovoga nemorala apsolutnog slepila ili apsolutne neodgovornosti.FASIZAM NAS CINI NEODGOVORNIM I U TOME I JESTE NJEGOVA OGROMNA PRIVLACNA MOC:predavanje fasizmu jeste predavanje neodgovornosti,neka vrsta slobode,strasna sloboda od slobode.
Svi imamo iskustvo zivota(?)u blatu ove slobode(i to je mozda najporaznije,ali svakako i najznacajnije iskustvo poslednjih godina,iskustvo"nacionalnog osvescenja"?),U BLATU OVOGA LUDILA:ko od nas nije dolazio do samog dna nemoci,i beznadja,vec i pri najslabijem,najuzdrzanijem
pokusaju oponiranja onima koji su do grla u tom blatu,kojima je,UMESTO RECI,TO BLATO U USTIMA,KRVAVO BLATO?Tu reci ne vrede.Nikakvi dokazi.Nikakva analitika.Nema razgovora sa ludilom-Ludilo i jeste ludilo jer je nedodirljivo.Ludilo iskljucuje opstenje(ili je ono,mozda,pre svega upravo ovo ukinuto opstenje?)NAS RASKID SA SVETOM,NAS RAT SA SVETOM(jer nije to bio samo rat sa Muslimanima i Hrvatima,nego rat sa svetom),STA JE TO DRUGO NEGO LUDILO,I KOJA BI DRUGA SILA MOGLA TAJ RAT DA VODI,AKO NE SILA LUDILA?
Najzad,i sva ona cudovisna,a sistematska,negacija Narodnooslobodilacke borbe,koja delirijumski vrhunac svoj dostize"ubijanjem Tita"nasred Titovog Uzica-zar nije ona istovremeno i ova paranoidna negacija sveta,jer Narodnooslobodilacka borba jeste sami zenit nase svetske istorije,naseg ucesca u svetu:TITO JE SVETSKI COVEK.
Postavljam pitanje:kada je pocelo klevetanje NOB-a,ako ne u onom istom casu kad je pocela PARANOIDNA SAMOIZOLACIJA SRBIJE,kad smo se nasli usred samoce kao usred nekog ponovljenog ledenog doba,kada je ovo drustvo moralo,sa osnovnim svojim institucijama(ne samo bankarsko-finansijskim),u podzemlje,kad nam nije"posivela"samo ekonomija-KADA SU NAM DUSE POSIVELE:kad je podzemlje preuzelo vlast,KAD JE MAFIJA POSTALA SVEMOCNI GOSPODAR?
MORAMO DA SE SUOCIMO SA SOPSTVENOM BEDOM
U izolaciji trijumfuje mafijastvo,kriminal je jedina stvarnost izolacije:biti svetski,znaci biti jaci od kriminala;kriminal je anti-svet.(Anti-svet jeste kriminalan svet.)Rusenje NOB-a,njene istine,njenih ideja,njenih heroja i mucenika,nije samo komplementarno rusenje avnojske Jugoslavije(te jedino moguce Jugoslavije),nego je to i rusenje sveta.I nije,doista,ni najmanje slucajno,sto je pokusaj povratka u svet,iznudjen totalnim porazom"Velike Srbije"(koji je,sasvim sigurno,dosad najveci poraz u srpskoj istoriji),takodje i pokusaj"povratka"NOB-a(pa makar i samo svecarski,ili feljtonski):ta borba jeste sveta borba,tom borbom ovaj ovde svet postajao je svetski svet.Negacijom te borbe ovaj svet dostigao je najvisu svoju samonegaciju.
Patnje su ogromne:ponizenja svakodnevna.Pa ipak,neumitan je i nas govor,ovaj nas pokusaj govora,
kao sto je onaj 5,6 i 7.decembra 95.Neumitno je samosuocavanje,uprkos svemu.Divim se onima koji su,u ta tri dana,izgovarali ovu knjigu,divim im se i kad ne mogu da nadju pravu rec,kad pokret njihov ne prati ni dovoljno umenja ni dovoljno znanja:ovo jer samosuocavanje,za koje je potrebna ogromna moralna snaga;ako je nas svet propao,AKO NASOM ZEMLJOM LUTA MILION I PO LJUDI BEZ KUCE I KUCISTA,AKO JE TRISTA HILJADA MRTVIH,ako u Hrvatskoj jedva da jos ima Srba,onda mi nismo nikakvi pravednici medju nepravednima,uzviseni medju niskima,nepogresni medju pogresnima.MORAMO DA SE SUOCIMO SA SOPSTVENOM BEDOM:moramo da se vratimo u svet,
iako je taj svet jos veoma daleko:taj svet smo mi sami.
("DRUSTVO ZA ISTINU O ANTIFASISTICKOJ NOB-I U JUGOSLAVIJI(1941-1945)",Beograd,1996.)
Post je objavljen 08.06.2008. u 01:43 sati.