Marketing
*Zadnji kucaj svoga bila ja bih noćas tebi dala,ptico mala zlatnih krila,jer te čuvat nisam znala…
Odlucih opet napisat post...cisto da napisem neku nerazumnu glupost.nznm iscrpljuje me vise ovo sto moram pazit sta cu rec i kako cu se ponasat ili da nedaj boze nekog krivo pogledam,ond cu bit ubijena pogledom.zivcira me to.Vise se ni u svakodnevnom drustvu nemozes osjecat normalno i opusteno,pricat o normalnim stvarima i ponasat se normalno.moras se suzdrzavat sam pred sobom.Mrzim hodati sa jednom ogromnom maskom na licu.pa necu,rec cu sto mislim. mrs.waaaa.jeste se ikad osjecali kao da svijet i ljudi trce pored vas a vi jednostavno stojite u mjestu?divno je kad se ljudi zgrazaju na neciju pojavu.razmisljam da sam mozda i ja nekad takva.0k mjenjam se.Ipak ljudi su nerazumna,sebicna i cudna stvorenja.Ne,VRLO nerazumna.Pa,valjda sam i ja takva.Kad opet pogledas,svi smo isti.Nekad kad sam zivcana pogledam ljude oko sebe i pomislim jesu li oni moje ogledalo? I ponovim sama sebi -NE,ti NECES biti takva!!!!- Znam da nekad preburno reagiram,ali ovo je blago nepodnosljiv uzas.Svi smo samo mali ljudi.
*a sto je s ljubavi? bas nista.I dalje djetinjasto.ostaje tako?izgleda.
Pobjegla sam.bok.
Post je objavljen 05.06.2008. u 20:55 sati.