Dali da se radujem, ili da placem?
Otislo je sve predaleko, u tako kratkom vremenu. Dopisivali smo se, jako kratko.
Trebali smo se naci. Nismo. Ja sam sve to stopirala. Nisam htjela.
Zasto? Neznam.
Nije mi zao, Neznam dali on to stvarno zeli. Jer ni ja sama vise neznam.
Rekla sam da vise necu razmisljati o njemu, i probati ga izbaciti iz glave. Ali naravno, bas kad nisam mislila na njega, prosao je pored mene i reko moje ime. Imala sam u ruci knjigu od 700str, i pocela sam se lupati po glavi. Dali je to normalno? Nije.
Rekla sam da ako se vidimo vani odemo na pice. Vidjet cemo sta biti.
K vragu i decki i sve sto ide uz njih.
Valjda ce biti bolje.
Jednog dana..
Post je objavljen 04.06.2008. u 22:21 sati.