Eh, da… gledajući ovako i sama sebi ispadam zaljubljiva osoba i znam da će Mala imati komentar na ovo, ali eto… Ma nisam baš tako zaljubljiva, nego ni sama ne znam što mi se događa… Prvo sam vam pričala kako mi se sviđao frend s godine… Ali onda sam se dosta družila s njime i došla sam do zaključka da je puno bolje da ostanemo frendovi… A tako sam dugo to poricala…. Čak čitavu godinu… a i još sam se nadala simpi iz kvarta, ali ni što se njega tiče nisam htjela vidjeti da mi je već odavno svejedno… I tako nakon svega opet sam si dopustila da se zaljubim i to opet u pogrešnog… Moja simpica, pa frend… pa mučitelj… da znam pouzdano da nema niti curu, a kamoli ženu (kako je to bio moj profa ustvrdio i kasnije ispravio jer je provjerio… kažem ja, super su ovi mlađi profači…)… ali jedno vrijeme smo bile (frendice i ja) uvjerene da ima curu i onda sam se ja prisilno hladila, a i nisam ga vidila, ima puno… nešto sam bila bolesna, a nešto što mi se nije dalo gore k njemu… da bi onda išla na drugi kraj Hrvatske na fešticu i tamo vidila jednog zgodnog dečeca… i … bojim se da mi se svidio i više nego što sam htjela… Sada mi samo misli bježe… k njemu… naravno… Stvarno neke stvari ne želim iako svi govore da se neka iskustva moraju proći, ali: „Moram li Bože to prolaziti? Mogu li da mi neke stvari ostanu skrivene?“ Znam da su to glupa pitanja postavljena Ocu, ali ja stvarno neke doživljaje ne želim doživjeti… Previše toga je bilo u mome životu i bojim se da ne boli kasnije, a kako Mala kaže da ako se od ružnih stvari skrivamo ne možemo niti lijepe doživjeti… Znam ja to dobro i ja to ljudima govorim, ali… Uglavnom sada sam opet na mukama… Mala, nemoj me ubiti!!!!
Stvarno se trudim da ne mislim na njega… znam…
daleko je… znam…
nemamo kontakta… znam…
mlađi je… znam…
studiramo svaki na svojoj strani… znam…
nemamo love… znam…
tko zna da li me primjetio… i to znam… mada? Ima nešto u jednom njegovom pogledu kad me je vidio sređenu, a prije me vidio u trenirci… znam…
ma, vjerojatno je to samo iznenađenje… znam…
neću ga vidjeti tako skoro… znam…
sekama se sviđa… znam…
mama kaže premlad… znam…
previše mi dolazi na pamet i mislim o njemu… znam…
ne ide mi od ruke da ga izbacim iz misli… znam…
ni ne trudim se baš previše… znam…
voljela bi biti kraj njega… znam…
to mi i nije pametno… znam…
trebala bi prestati misliti na njega… znam…
trebala bi si pomoći… znam…
kako… ne znam…
kako ja volim komplicirati stvari bez razloga… ma i to znam… hi hi hi hi…
znam i to da bi te Mala trebala poslušati u vezi toga, ali …
U biti vidila sam mučitelja, u bircu na kavi sa svojom ekipom, tada sam još uvijek mislila da mu je Ona cura. Malo mi je bilo krivo, ali … ne znam…. Stvarno ne znam… Jesam li luda? Valjda nisam, ali mi to nije utjeha…. Samo mi je krivo jer sam si takve stvari dopustila…. Samu sebe mučiti!!! Joj, voljela bi reći kao i Massimo u pjesmi koju upravo slušam…. „Sve je to od lošeg vina!“ … ali ja nisam pila nikakvo vino… a pogotovo ne loše….
Da bar jesam – sada bi znala krivca…
Znate u čemu je još problem??? Mene je strah…. Da, strah me da se nekome svidim…. Ludo, ali istinito…. Ne bi znala kako se ponašati… ništa… i zato me panika hvata… i zato se uvijek povučem prije nego li se nešto može dogoditi…. I da, to sve ima veze sa mojim strahom da ja uspijem…. Ja se ne bojim toliko neuspjeha koliko uspjeha… zašto??? To još ne znam, ali otkrit ću ga!
Ah…
U biti ne želim otkriti zašto se bojim jer se bojim da znam odgovor, već želim znati kako da to prevladam… O, kako sam ja munjena… ne znam što da radim… ne znam… mislim da je najbolje da se uhvatim knjige, ali kako kad se vodi borba u meni od koje opet nikakvih rezultata.... Imaju li takve stvari uopće smisla? Ak ima, hoće li mi tko ukazati…
Veliča duša moja Gospodina
I kliče duh moj
U Bogu mome Spasitelju,
Što pogleda na neznatnost službenice svoje:
Odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
Jer velika mi djela učini Svesilni,
Sveto je ime njegovo.
Od koljena do koljena dobrota je njegova
Nad onima šte se njega boje.
Iskaza snagu mišice svoje,
Rasprši oholice umišljene.
Silne zbaci s prijestolja,
A uzvisi neznatne.
Gladne napuni dobrima,
A bogate otpusti prazne.
Prihavati Izraela, slugu svoga,
Kako obeća ocima našim:
Spomenuti se dobrote svoje
Prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.
Lk 1, 46-55; Evanđeoski hvalospjev – Veliča (BDM)
Moli se svaku večer u časoslovu…