E pa, jučer smo tamo došle, lijepo sređene, s knjigom u ruci...
Dobra je stvar što mi se čini da nisu zaboravili na sastanak jer je urednica upravo ušla u ured kad smo mi došle.
Dobro je što su odslušali naše priče. On je listao, ja sam u dvije rečenice rekla što je u svakoj priči poanta, tako da vidi ilustraciju i poveže to dvoje.
Ona je isto tako slušala, smješkali su se oboje. Možda smo im mi smiješne bile.
Ja sam donijela samo jednu naslovnicu, a trebala sam ili obje, ili onu ljepšu.
No, zapravo su rekli poantu svakog rukopisa kaj dobiju:
pročitat ćemo, pa ćemo vam se javit.
On mi se sviđa utoliko što mi izgleda kao znalac. Čini mi se da taj autoritet o kojem svi govore ne proizlazi iz strogoće ili snage, nego iz znanja. Bumo vidli.
Sutra idemo u onu malu nakladničku kuću. Jedino kaj su nam uzeli tu našu knjigu tak da sad ubrzano printam drugi primjerak.
I tak malo po malo, napravit ću ih 100, i to ti je jedno izdanje.
Post je objavljen 04.06.2008. u 13:12 sati.