Marketing
evo mene s novim postom
e ljudi..pisala sam post 2 sata i na kraju stisnem onak slučajno esc i sve mi se obrisalo...tak da nema šanse da ću to sve ponovno pisat,ne sad,ne danas... sutra ću..možda...
evo nek bude ovo mali znak da vidite da sam živa...
ja i nataly...tak smo ko curice iz vrtića
jedan zgodan dečko (hrvoje)
i ajd još jedno oko...kad ih obožavam
htjela sam se zahvalit onima koji su pokušali pomoći... ali sad sam još više zbunjena... većina vas je tvrdila da nisam emo,a ja se stalno uvjeravam u suprotno... a sve kaj bi htjela je bit obična cura zadovoljna svojim životom...
a kaj sam ja je..jedno šugavo dijete koje gleda previše filmova i živi u svojoj iluziji...opterećujem se gluposti,a nit neznam kako je drugim ljudima teško,onima čija se nada ubila jer nije imala razloga živjeti... jer su spoznali svoju budućnost svoj kraj,jer ih je život doživotno kaznio....
ali ipak...ljudski život nikad neće biti zadovoljan onim što ima,uvijek želi još...pa tak i ja...mogla bi živjeti jednostavnim životom...ali neću....ja želim više...tražim...da se usavršim,da budem kopija savršenosti...
i da iz vaših komentara shvatila sam da nemam samopouzdanja... a srušili su mi ga i uništili drugi... izblijedilo je zbog njihovih kritika koje nekad.tj. najvećim djelom nisu išle mene,ali sam se našla u njima slučajno...
pokušavam ga ponovno izgraditi...makar će to biti teško...
i pokušavam biti što više svoja..pokušala sam to danas i ljudi su me bljedo gledali,ne zato jer me kao takvu ne poznaju..nego zato jer sam zbilja glupo ispadala i žalim kaj sam to napravila...jer su sigurno promjenili mišljenje o meni i to na loše....
malo sam gledala po blogovima i nitko baš ne piše ovak izravno o sebi..ja to radim jer želim da mi vi pomognete pronaći sebe,da znam tko sam i kome pripadam...i zato da si malo rasteretim glavu,puna mi je mojih misli,spoznaja o sebi....svakim danom se upoznajem i nađem nešto novo...i to novo se gomila u glavi uz sve ostale brige..sve si to onak lijepo posložim spremno za izjavu,al nikad se ne nađe pravo vrijeme ni mjesto za to,nikad nebi dolazilo u kontekstu...il kad bi,rijetko...zaboravim ono kaj sam htjela reć..il jednostavno ne znam kak da se izrazim,pa velim ono sasvim suprotno onom kaj sam mislila reć...pa svi na taj moj glas koji se jedva usudil progovorit zašute...
a čini mi se da sam to ipak sve danas napisala...ili nisam
Post je objavljen 03.06.2008. u 20:14 sati.