Eto..naša dirljiva, topla i lijepa priča završila je na naslovnici...
Zapravo, drago mi je vidjeti kada ljude pomakne lijepa priča...puno draže nego kada vidim kako ljudi zagrizu u neke začudne, tmurne i sive priče...
Zapravo...potaknuli su me vaši komentari da malo progovorim i o drugoj strani medalje...onoj ne tako lijepoj...jer na žalost i ta strana medalje postoji...
Prije svega to su slučajevi u kojima roditelji po rađanju bebe više ne nalaze vremena i volje za psa, ili jednostavno misle da beba i pas ne idu zajedno...počnu se prema psu ponašati kao prema nekoj stvari, a ne kao prema živom biću koje je član njihove obitelji...ljudi budu isfrustrirani takvom situacijom...pas proživljava traume...i na kraju pas završi prognan iz svoje obitelji...na ulicu, u azil, ili tko zna gdje...
Tako su i mene pitali...što će biti sa psom kada se rodi beba...ja sam im u čudu odgovarao...pa dobit će pas brata ili sestru.
Zatim slučajevi u kojima roditelji djetetu koje je silno želilo psa i nabave jednog...malo štene dolazi u obitelj, koja često niti nema nikakvih saznanja i znanja o tome što i kako sa psom treba komunicirati i postupati da bi ga se pravilno odgojilo u dragog i dobrog psa...štene bude djetetu zanimljivo neko vrijeme i zasiti ga se kao i svake druge igračke...roditeljima splasne euforija oko imanja psa čim vide da njihovo dijete više za psa nije zainteresirano, shvate da je pas zapravo njihova obaveza, shvate da nisu u stanju tu obavezu s veseljem ispunjavati i...pas opet završi prognan iz obitelji.......jednako loš završetak ove priče jest i onaj gdje pas ostane u obitelji koja se adekvatno ne bavi sa psom i u kojoj pas postane predmet našutavanja, to uzrokuje devijacije u psećem ponašanju i dogodi se zlo u kojem na kraju opet pas ispadne glavni krivac za sve.
I na kraju ovoga moga lamentiranja, iako bih mogao nabrojati još po koju ovakvu situaciju, postavit ću ovu situaciju u kojoj se ja nalazim...dakle situaciju gdje se beba i pas slažu i vesele jedno drugome...ne, nije to došlo samo po sebi...puno truda treba uložiti da bi se psa odgojilo u ravnopravnog člana obitelji, u psa koji je drag, dobar, stabilan, zaigran, dobroćudan...sve te osobine u psa treba poticati i izgrađivati još u štenećoj dobi...jer nije pas sam po sebi onakav kakvim ga vidimo u sretnim dječjim filmovima...i svakako nikada ne treba zanemariti činjenicu, pa čak niti onda kada mislite da u potpunosti poznajete svoga psa, da je pas ipak pripadnik druge vrste i da nikada u potpunosti ne možemo biti sigurni u njegove reakcije...stoga uvijek savjetujem da odnos između djeteta i psa bude pod budnim okom pasovodiča i roditelja.
Uživajte svi sa svojim ljubimcima...budite im dobri...i oni će biti dobri vama...
Post je objavljen 03.06.2008. u 07:28 sati.