Pregled posta

How come that nothin' feels the same now?

Koga ja zavaravam, dragi moji? Koga? Pa nije mi žao što ću završiti osmi razred. Nije mi žao što neke možda nikada neću vidjeti. Jednostavno nije. Jer znam da "I've had the time of my life.." I presretna sam zbog toga, unatoč tome što sam propustila mnoge prilike, ali drago mi je zbog ohin koje sam uhvatila. Neću žaliti niti za jednim uzalud potrošenim trenutkom sa, možda, krivim osobama, jer me je svaki uzalud potrošen trenutak naučio nečemu. I znam da ću osobe koje želim viđati nakon osnovne i viđati. I nedostajat će mi, vjerujem, samo desetak osoba, možda malo više, ali ne manje. A moja Tenuška ide samnom u MIOC tak da, ono, fakofajte. ×D

Danas sam recimo, baš nekak happy unatoč tome što idem u razred sa oko 15 debila. I danas sam baš bila sretna što će naše zadnje zvono zazvoniti za tri tjedna. Ipak sam plakala, ali samo zato što su mi digli živce. Znam da su dečki, znam da su cjeli šašavi i zato ih volim, ali ne možemo to trpiti ako se iskaljuju na nama. A to skoro stalno čine. Ne poštuju ništa. Već svi imamo paranoje od vjeronauka i SRZ-a u fizici. Zašto? Pa tamo ima najviše potrepština s kojima se može vulgarno podbadati, koje se mogu sremati drugima u torbu, i još k tome imamo našu dragu rasku koja nas nije naučila disciplini. (i kojoj, usput, ne znamo što kupiti, odnosno, nismo se dogovorili...) Uzimaju ti stvari, strgaju, bace, zmažu, ali najgore je što se nitko na to ne obazire. Pa kome da se obratimo kada nikoga nije briga? Sjećam se još u 5. razredu mi je Šola doslovno devastirao pernicu, preslatku Blue Bear, i još smo bili klinci i sve je bilo tak "strašno". Naš bivši razrednik je odvojio čak pola minute da bi njemu ispod glasa rekao da mi kupi novu prenicu, koju, pogodite - nikada nisam dobila. Danas sam ostala bez maskare. Ali bilo kako bilo, nije bitno što je, mogli su mi isto uzet iPod od 3500 kn ili fotić od 1200 kn i devastirat to. Nije ih briga za ništa, a vjerojatno, da mi njima nešto uzmemo, sakrijemo, strgamo, makar kemijsku, škola bi se srušila iz temelja dok oni ne bi dobili novu kemijsku. Seksizam? Možda.

Ja ne bi na more. Ne sada. Ja bi na more kada dođe vrijeme za to. Ne želim sada. Ne želim. Jest da je neizdrživo biti u zagrebu u 6., 7. i 8. mjesecu, ali ipak znam da ću te dane provesti na igralištu, Jarunu, Bundeku, Maksimiru, doma ili u shoppingu. I znam da ću ih provesti sa, onda, svojim bivšim su-učenicima (iliti klasenkamaratima ×D). I znam da će mi biti super. I zato ne želim još na more. Ne želim si posljednje kvalitetno vrijeme sa mojim školskim prijateljima uništiti plakanjem zbog rastanka, ili iščekivanjem konačnog ljetnog odmora. Želim živjeti za danas ne za sutra. (makar se i na to mora misliti) Mislim da sam dosta u svom životu živjela za i zbog sutra pa danas živim za danas.

Mačak se opet popel na krov. I ajde, ja idem po njega. Donesem ja lojtru (ljestve??) gore. Popnem se ja. Ruke na krov i "Kiki dođi. Kikica odi micek mali. Ajde ti lepa bucmasta maca odi Tini..." On NIŠTA tam se "šmajhla" u žljeb i prede. Pa ono... Jebote gupi mačak. Prvo mi se dere na krovu da ga skinem od tam i onda mi neće doć. I niš. Morala ja na krov po njega. I onda krene Bagi zamnom i onda dođe stari i uzme ju i meni makne lojtre. *dum* I ajd dobro skinem ja tog mačka nekak... I onda koji je meni debil reko da su mačke pametne? Pa nemaju DVE ZDRAVE u glavi! Prije bi moj blesavi pes sišao s krova neg taj idiotski mačak.

Opet je počeo One Tree Hill na HRT-u. Gdje? Kada? HRT2 svaki dan osim vikendom oko pol jedan. Počinje od treće sezone. Poslala sam im mail da ih pitam kaj će bit sve (ono, jel bu bila i četvrta pa peta il kaj?). I tak. Baš sam eskajted zbog toga....

Eto vi ste dobili post, ja sam dobila...... hm... ne znam... Neku vrstu unutarnjeg mira.