Jos 1 poraz i ponovo pljuska zivota u sred lica. Pognuvsi glavu odlazim,al
ipak ostajem tu,u tom bijednom malom gradu. Ponovo sam okrenula
neispisanu stranicu zivota i stavila tocku na nesto cega nije bilo. Listam svoj
zivot,a oci me vec peku od monotone bijeline,i vicem,i placem,i zovem...ali
koga? Tebe? Oni koji su mi potrebni nalaze se u tudjim zivotima,a to je
najgore. I oni koji ce doci bit ce vec necije ispisane stranice zivota. A
moje??? Moje ce stranice ostati bijele i ciste,s tockom na kraju necega cega
nije bilo. Stranice moga zivota kao latice cvijeta...
moja ISTINA!!:
Tišina, gorčina i mrak, samoća, bol i hladan zrak. Tužna sam i srce me boli, trebam nekog da me voli. Zašto ljudi ne mogu da shvate da oni koji se smiju najviše pate?!
A OWO JE ZA..NJEGA..
nemoj me krivo shvatiti.. kad cujes reci moje,kad ti kazem da moras zaboraviti srce moje,nemoj pomisliti da volim drugog,i nemoj misliti dami je lako,jer ja ostajem sa tugom,srce je moje sLomljeno i puno tuge i bola,jer tesko je kad neko pati a iskreno voli,ne krivim ni tebe ni sebe za nasu ukletu srecu jer poslje tebe MEDO.. nikada voljeti necu..:(
Post je objavljen 02.06.2008. u 00:14 sati.