Bilo je vrlo mračno. Zapravo gdje god pogledam vidjela sam samo tamu i gustu maglu.
Hodala sam naprijed spotičući se, znala sam gdje moram ići ali ne i zašto. Najednom magla se razrijedila, na maloj čistini je stajao Tom. Nije me primijetio, do njegovih nogu klečala je tamna zakukuljena prilika, plakala je čula sam joj jecaje. A Tom je samo stajao i gledao je. Hodala sam prema njima ali im se nikako nisam mogla približiti.
¨Tom oprosti mi! Molim te!¨ čula sam ženski glas, bio je isparan jecajima.
¨Ne!! I ne obraćaj mi se sa Tom! Za tebe sam lord Voldemort! A lord Voldemort ne oprašta izdaju!¨
Tom se lagano okrenuo i krenuo prema šumi
¨Molim te, molim te!! Oprosti…Tom, ne idi!!!! Zaustavio se naglo se okrenuo opet prema njoj sa izvađenim štapićem
¨Koliko ti puta moram ponoviti da me ne zoveš tako!!¨ bijesno je viknuo
¨Za mene ćeš ti uvijek ostati Tom…onaj koji je imao osjećaje…a ne ubojica! Kako si samo mogao odbaciti vlastito srce!?!¨
¨Dosta…prekini!!!¨ ali nije prekinula, stala je na noge i krenula prema njemu
¨Ubio si jednu osobu koja te jako voljela!¨
¨Ona ne zaslužuje moju ljubav!!!¨ počeo je odmicati od nje
¨Da…ona nije čistokrvna…a tko je vrijedan tvoje ljubavi? Ti niti ne možeš voljeti!¨
¨DOSTA! PREKINI!¨ nastavila je hodati prema njemu dok je on sve više odmicao
¨hahaha…Tom zar si se ti to mene prepao? Ili istina boli?¨
¨DOSTA!! Avada Kedavra!!¨ bljesak zelene svijetlosti, tako ju je jako odbacila kletva da je doletila do mene. Tom je pobjegao u šumu. Pogledala sam joj u lice, i zatim osjetila grč boli.
Gledala sam u vlastito uplakano lice. On je ubio mene, ali ja sam živa, stojim ovdje i gledam u svoje mrtvo lice. Vrisnula sam.
¨Amy!!! Amy šta ti je?!?!¨ pored mene je stajala Bella, skočila sam iz kreveta. Zabrinuto me gledala. Još par cura je stajalo iza nje i gledalo me kao da sam luda.
¨Što se desilo?¨ zapitala sam, i dalje mi se san odvijao u glavi…
¨Vrištala si.¨ rekla mi je Bella i dalje zabrinuto
¨Ružno sam sanjala. Koliko je sati?¨
¨4 i 30.¨ rekla mi je neka cura iza Belle
¨Želiš li da odemo u šetnju da se smiriš?¨ upitala me Bella
krenule smo van iz dvorca, za divno čudo nitko nas nije vidio. U perivoju je bila magla, gusta i neprobojna baš kao u mojem snu. Natjerala sam se da ne razmišljam o tome, ovaj put je sa mnom bila Bella. Krenule smo prema šumi, Bella je očito dobro znala i želi da odemo jer čim smo ušli u šumu se krenula probijati kroz grmlje. Nakon nekog vremena izašli smo na malu čistinu, odjednom sam se našla na najljepšem mjestu na svijetu. Nasred čistine stajala je mala crkvica a oko nje je bilo groblje, posvuda su rasli grmovi krvavo crvenih ruža. Bella je nastavila ravno, došla je do jednog kipa na kojemu je bio prekrasan anđeo koji je držao ružu. Već je bio pocrnio od starosti. Sjela je u podnožje kipa i pokazala na mjesto pored sebe.
¨Šta si sanjala?¨ tiho me upitala na brzinu sam joj ispričala svoj san
kada sam završila izgledala je dosta zamišljeno
¨Lord Voldemort kažeš…ma ne zabrinjavaj se, to je bio samo san mislim ne bi on valjda tebi naudio, ipak si mu sestra…¨ odjednom je stala, skočila je na noge i povukla me za ruku. Brzim pokretom je izvukla štapić
¨Demian primijetila sam te! Možeš sići sad!¨ čula sam smijeh, nisam se ni snašla a već je netko stajao niti 2 metra od nas dvije. Bella je još više podigla štapić.
¨Jao Bella, daj ne dramatiziraj…pa neću vam ništa.¨¨progovorio je prekrasnim baršunastim glasom
¨Odmakni se…oči su ti tamne, vidim da si gladan.¨
¨Zar stvarno misliš da bi ja vama mogao nauditi? Zar me smatraš takvim?¨ pomalo tužno je upitao
¨Neznam baš…nema šta ti ne bi napravio da utažiš svoju glad.¨
osmjehnuo se ¨Pa dobro ako mi ne vjeruješ onda idem¨ pogledao je u mene ¨ ja sam Demian Akles, i molim te ne obaziri se na Bellu ona katkad jako voli dramatizirati.¨
prije nego što sam stigla išta reći njega više nije bilo zbunjeno sam pogledala u Bellu
¨Pa ako to već nisi shvatila on je vampir, a i mi baš nađemo dan kad ćemo doći ovdje.¨
krenule smo nazad, Bella nije spremala štapić dok nismo ušle u dvorac.
Ja sam cijelo vrijeme imala osjećaj kao da nas netko promatra…nisam si mogla izbaciti njegovu sliku iz glave bio je tako prekrasan. Tako prekrasan da više nisam bila sigurna ni da je postojao.
Evo i moj 2. post je gotov… žao mi je što nisam ubacila nove likove ali nisu se uklapali…
U idućem postu obećajem.
Post je objavljen 01.06.2008. u 18:05 sati.