KOD MENE JE PREOVLADALO GADJENJE PREMA JEDNOJ SREDINI KOJA CVECEM ISPRACA TENKOVE NA VUKOVAR,KOJA ODOBRAVA RUSENJE DUBROVNIKA,koja se ne zgraza na unistavanje kulturnih vrednosti.
Znate,to sto su rusili,to je sve deo mene,TO SU MOJI GRADOVI,TO SU GRADOVI MOJE MLADOSTI.ZAR TO NIJE SRAMNO KADA SRPSKI PISCI,UDRUZENJE TIH BEDNIKA DUHA,ODBIJA PREDLOG FRANCUSKOG KNJIZEVNIKA I FILOZOFA ANRIJA LEVIJA DA SE OSUDE NAPADI NA DUBROVNIK,a tadasnji predsednik tog istog udruzenja(CETNIK Matija Beckovic,op.a.)blebece kako UNESCO ne treba da stiti taj slavni grad,jer se u njemu navodno"SKRIVA HITLER",mada,ruku na srce,ja te pesnicke finese i lose metafore ne razumem.No,ako je doista,
prema saznanju tadasnjeg predsednika bio Hitler u Dubrovniku,sto ga onda nije ta mocna i toboze cetvrta armija u Evropi ulovila a da pri tome ne prsne nijedno staklo.TO JE PORAZNO KADA SE PESNICI SALIZU SA VOJNICIMA,
KADA SE BIVSI PARTIZANI POD STARE DANE UPISUJU U CETNIKE,MARKSISTI U PRAVOSLAVCE,itd.TO JE KULTURA PORAZA u kojoj nisam zeleo ucestvovati.Sve to,i jos mnogo toga,udaljilo me od te sredine,od tih ljudi,od te politike,a moj roman"Kristalne resetke"dosao je kao kakav rekvijem mrtvom gradu.
("NIN")
Post je objavljen 01.06.2008. u 12:13 sati.