- Veseo? - začudila sam se
- Versus, jesi ti gluha?
- Tko je taj?
- Ne želiš znati.
- Želim.
- Ne želiš.
- Ja mislim da želi. - čula sam glas iza sebe
Nešto mi je zavrnulo ruke na leđimo. Boljelo je.
- Pusti ju! - viknuo je Reese
- Pa zar nisi rekao da možeš dirati stvari i ljude? - bol je bila nepodnošliva ali sam nekako procijedila rečenicu
- Samo tebe i tvoje stvari, ne njega.
- Jeste li gotovi s čavrljanjem. - opet je progovorio taj koji me držao, vjerojatno Versus
- Reese, zovi pomoć! - rekla sam mu
Još više mi je zategao ruke. Reese je samo stajao.
~ Što da sad radim? Što ovaj hoće? ~
- Možemo milom ili silom, biraj. - rekao je
- Milom. - nisam više mogla podnijeti bol
Pustio me te stao ispred mene. Imao je sjajnu srebrnu kosu i izgledao je mlado, ali opet starije od mene. Čudno.
- Što hoćeš od mene? Poznam li te uopće? - počela sam s pitanjima
- Ne poznaš me, ali ja dobro poznam tebe. Pratim te već... pa... dugo. Ja sam zaslužan za buđenje vatre u tebi.
- Va-va-vatre? O čem ti trabunjaš?
Reese je odmahivao glavom u znaku nisi-to-trebala-reći.
- Ti si vatra i trebam tvoju pomoć. Ne brini se ja sam na dobroj strani, mogu ti pomoći.
- Ja...
Reese je odmahivao glavom.
- Ako ti pomogneš meni, ja ću tebi i obećajem da nikome od tvojih prijatelja neću nauditi. - pružio je ruku
Zapravo, izgledao je prijateljski.
~ Zašto ne? Čini se da me dobro zna i može mi pomoći. ~
- Pristajem. - rekla sam bez razmišljanja
Resse se opalio po čelu i pogledao prema nebu s Bože-ti-mene-opet-mrziš-zar-ne facom.
- Uzmi ovo, kada te trebam zasjat će i onda se nađemo ovdje na doku. Razumiješ? - rekao je i stavio mi neku srebrnu ogrlicu oko vrata
Kimnula sam glavom. Potom je odšetao.Čim je nestao iz vidokruga Reese me opalio po glavi.
- Jesi ti normalna? On je zao! Z-A-O! Zao!
- Ma nije, ne izgleda tako, a uostalom ,želi mi pomoći.
- Moš mislit!
- Slušaj, o ovome ne smiješ nikome reći. Nikome!
- Baš sad hoću... - najednom mu je lice pobijelilo
- Ne možeš... samo sa mnom možeš razgovarati. - izbeljila sam mu se i otrčala u kuću
- Vraćaj se ovamo! - potrčao je za mnom
---Natrag u kući---
- Gdje je? - šetao je Cloud, nervozno
- Izašla je. A uostalom, nema je tek 10 minuta. Smiri se. - rekla mu je Anatra
- Što ti znaš o njoj tek maloprije si se pojavila na vratima! - viknuo je na nju na što je ona pala sa stolice i srušila stoljnjak sa stola
- Više nego ti! Znam ju već 10 godina za razliku od tebe! - viknula je i ona... čim je ustala
- Da, ali ti nisi bila tu kad te trebala!
- A ti kao jesi?!
- Jesam.
- PRESTANITE! Oboje. - prekinuo ih je Mato
- Mato dobro kaže. Otišla se prošetati, pa nije pala u more. - smijala se Lex dok ju je Luna mutno gledala
Tad je ušao nitko drugi nego.. ja? Da, ja.
- Pa hvala Bogu više! Gdje si bila? - napao me Cloud čim sam ušla
Pogledala sam preko njegovog ramena.
- Aicha, koliko imam godina? - pokušala sam ju pogledati, ali nisam uspjela jer je Cloud bio višlji
- 18! - odgovorila je
Ponovo sam pogledala Clouda.
- Imam 18 godina, znači punoljetna sam i ne moram ti reći - rekla sam i izbeljila mu se
Otišla sam u kuhinju i sjela do Anatre.
- Stvarno se ničeg ne sjećaš? - pitala me istog trena
- Niti dana. - odgovorila sam
- Smislili smo kako da ti vratimo sjećanje. - javila se Luna
- Prekopavali smo ti po stvarima. - na ovo Renovu rečenicu mi je pukao film
- Prekopavali ste mi po stvarima?! To je nepristojno!
- Morali smo. - dodao je Zack - Kad ti ne znaš ni da je to tvoje a ne išta drugo.
- Moraš nam reći točno svega što se sjećaš.
- Rekla sam vam! Vatre! Crno, mrak, bol... rekla sam vam! Pustite me na miru! - poludila sam i otrčala u svoju sobu, na sreću, sjetila sam se gdje se nalazi.. bravo ja -.-'''.
Legla sam na krevet i počela plakati. Mislima su mi trčale Cloudove riječi od jučer...
" Bila si sarkastična, pesimitična, neopisivo tvrdoglava, voljela si biti sama, imala si sve i nisi to cjenila, bila si bezobrazna i antisocijalna, stalno si se svađala sa mnom i.. "
Ako sam uistinu bila takva ne bih plakala, zar ne? Nekog bih izvrijeđala i svi bi me pustili na miru. Moram nekako kontaktirati Versusa. Želim saznati više o sebi o mojoj...
~ Vatri... ~
Tada je u sobu ušla Anatra.
- Hej, kako si? - rekla je
- Dobro. - obrisala sam suze
- Nisi. Uvijek bi to rekla a znam da nisi. Poznam te bolje nego itko.
- Dobro za tebe jer ja ne poznam sebe niti imam pravih prijatelja.
-Ne kenjkaj. Znaš zašto te zovem Lubenicom?
- Ne.
- Ne znam ni ja. - nasmijala sam se - To je stvar u tebi! Ioako nešto nije imalo smisla uvijek je imalo smisla. Znaš što si mi uvijek rekla kad sam nešto napravila za što sam mislila da ću požaliti ili kad sam pogriješila?
Odmahnula sam glavom.
- I to je za ljude! I znaš upalilo je. Mi smo samo ljudi... i znam da ćemo uspjeti. Svi mi skupa. Ok?
Kimnula sam glavom. Onda je jednostavno izašla iz sobe.
~ Sad se osjećam malo manje groznom.. ali samo malo. ~
Još uvijek sam htjela zgipsati na Versusov poziv, ali on nije doalzio. Buljila sam u ogrlicu. Ništa... Čula sam tihe korake iza sebe. Bio je to onaj vuk..Blacky. Tek sad sam primijetila da nema Ressea.
~ Kamo je taj odletio. A ček... nema krila! ~
Na ovo sam se pukla smijati. Blacky je samo podigao njušku u pogledao me svojim slatkim malim okicama.
- Što? - pitala sam.. onako bezveze tj. da se razuvjerim da sam luda
- Nekoć si bila mnogo odgovornija. - rekao je Blacky
Ček,ček. Premotaj. Blacky?
- Šta?
- Rekao sam, nekad si bila odgovornija.
Uzela sam jastuk i opalila se po glavi te se potom uštipnula pritom ostavivši ružnu ljubičastu modricu na ruci.
- Ok! Nemam pamćenje, vidim nekog anđela čuvara i čujem kako vuk priča! Luda sam, službeno sam L-U-D-A. - šizila sam gledajući u strop
- Nisi luda, ludo. - opet je rekao
- Kog ti nazivaš ludim?
- Molim vas, smirite se! - pojavio se Resse
- Prestanite obojica! Molim vas. O Bože, tako mi sira i kruha i svetog krekera luda sam.
- Nisi luda. - Blacky je ostao miran - I u istoj si kaši kao i nas dvojica.
- Mrzim kašu. - rekao je Reese i počešao se po glavi
- Kakve to veze ima?
- Nikakve.
- Pa zašto onda pričamo o tome. Ovako, molim vas, objasnite mi što se događa! - preklinjala sam
Došlo mi je da se bacim s balkona ovog trena iako je balkon bio na prvom katu i da bi me pad samo malo ogrebao. Bila sam umorna... od života... kojeg se niti ne sjećam.
- Andrea, ne možemo ti objasniti. Mi smo samo tu da ti pomognemo kada to bude potrebno, kao i svi ljudi ovdje. Moraš shvatiti da ovo moraš otkriti. Kada budeš sama pucni prstima i sjeti se vatre. - promrljao je Blacky i izašao van
- Ja sam s vukom . -rekao je Resse i pokazao prema vratima kroz koja je maloprije izašao Blacky - Moram ga slušati ili će me pojesti.
- Pa ti si... - počela sam ali je već nestao - Ti si već mrtav.
Vrat me ponovo zapekao.
~ Evo ans opet. Savršen tajming! ~
Krasno, i misli su mi sarkastične. Ovaj put je bol bila veća, jača, najjača. Osjećala sam vatru. Čula sam nečiji glas. Govorio mi je. Na engleskom?
Feel the wrath of your own fire
Feel what you life is
You're fire
You're burning on the inside
At the end...
You will die
Htjela sam vrisnuti, ali nisam mogla.Najednom je bol prestala.
- Ovo je to! Dosta mi je! - viknula sam i otišla u kupatilo tj. ono što sam mislila da je kupatilo
Pogodila sam. Okrenula sam se i pogledala u ogledalo svoj vrat. Bio je crven. Mogle su se raspoznati neke crte. Bio je to crtež, tetovaža, što već. Vatra i u sredini nje srce.
Cut it!
That fire is just yours
Take it
You'll die anyways
Ok, ovo počinje ličiti na neki od onih bolesnih filmova. Tko je taj glas. Odjednom, kao da sam izgubila razum. Otvorila sam ormar u potrazi za nečim oštrim. Našla sam škarice za nokte.
~ Mah, poslužit će. Samo da se rijšim te boli. ~
Dobro sam pratila linije crteža i zarezala ih. Boljelo je.
--Pogled s Anatrine strane--
- Mislim da sam uspjela. Uskoro će se početi sjećati jer sam joj rekla nešto lijepo! - cvrkutala sam
Bila sam presretna što konačno mogu biti od pomoći.Znam Andreu od malih nogu. Nas dvije su zvali Sir i Kruh. Nerazdvojne. Stalno smo radile neke spačke, ali nas nikada nisu skontali. Sjećam se njenog rođendana kada sam slučajno pala na njenu tortu ( od tri kata ). Morali smo naručiti pizzu i na nju staviti svijećice. Onda sam ja otišla. Morala sam. Ali sam se vratila i ostat ću. Pogotovo sad kad treba moju pomoć.
- Idem prošetati plažom. - rekla sam morala sam se negdje iskakati od sreće
~ Don't worry be happy! ~
To mi je uvijek govorila. Tj. dok nismo došle u pubertet pa zaboravile na sreću, ali kak ona kaže " I to je za ljude. "
- Idem s tobom. - rekao je Zack
- Može. - nisam se žalila, on je tako sladak
Primijetila sam da se Lex malo protresla.
- Idem i ja s vama. - rekla je najednom
~ Kvrapcu! ~
- Idem i ja. - izjavio je i Mato
~ A jadan. On nju hoće ona njega ne. ~
Reno, Luna, Cloud, Aicha i Katarina su ostali u kući.
--Pogled s moje strane--
Vrištala sam u sebi. Brzo sam brisala krv da netko ne bi slučajno došao.
- Andrea, jesi dobro? Čuli smo vrisak. - bio je to Cloud koji je kucao na vrata
~ Taj baš izabere divno vrijeme. ~
- Dobro sam. Ovoga.. promašila sam wc školjku i malo se udarila. Sve je dobro. - besramno sam slagala
- Pa daj, pomoći ću ti. - rekao je i ušao
Razgolačio je oči vidjevši moje rame svo uprljano od krvi te sve okolo mene također krvavo, te moje izrezanu vatru i srce.
- Jesam li spomenula da sam se malo porezala? - kiselo sam se nasmijala te spremila škarice u ormarić
- PA JESI LI TI NORMALNA? - ovaj put se činio stvarno ljut... nije se derao nego je samo malo glasnije rekao... osjetila sam razočaranje u njegovu glasu
Uhvatio me za rame.
- Ne diraj me!
- Što želiš ovime postići? - rekao je s gađenjem gledajući u moje krvavo rame
- Ne tiče te se.
Još me trenutak gledao.
- Imaš pravo, ne tiče me se. Bila si mi draža sa svojim pamćenjem. - rekao je i izletio iz kupatila
- Cloud! - prekasno ... otišao je
~ Da psujem.. bilo bi dima. ~
Ponovo sam pogledala na svoje rame. Krv je nestala i sada je samo bila urezana vatra i srce u njoj. Osmijeh mi je došao na usne.
" Kad si sama.. pucni prstima.. sjeti se vatre... "
Pogledala sam u svoje prste. Vatra. Pucnula sam prstima i cijela ruka mi je počela gorjeti. Nije boljelo. Bio je to divan osjećaj, kao da je dio mene. Prvi osjećaj koji mi se sviđa, preplavio me. Zamahnula sam rukom i vatra se ugasila. Pucnula sam opet i vatra se opet pojavila. Ugasila sam ju.
Potom je ogrlica zasvijetlia.
~ Konačno. ~
Trebam te!
Post je objavljen 31.05.2008. u 18:59 sati.