Praštajte na smaraniju, dragi, retki i/ili slučajni posetitelji ovog bloga. Ova pisanija nisu tu da vas zadive. Ovaj blog je možda trebalo nazvati Ventil a ne Siboney. Zato što to jeste ventil, mesto gde dajem oduška svojim unutarnjim... previranjima. Zna se da na ventil izbija svašta, miomirisi najređe.
Čitajući ove (i ne samo ove) nedavne postove, sebi povremeno izgledam kao ordinarni kreten (što možda odista i jesam). A kako li sam tek izgledao Njoj kojoj sam izložio samo delić ovog ludila? Oh, nadam se da je bio samo delić!
Bauljam kroz tunel vezanih očiju, saplićem se o pragove, šljapkam kroz svaku baru.
Nešto tutnji u daljini?!
Ako sam joj u početu izgledao smiren i nezainteresovan, to je bilo zato što je tako i bilo. Činilo mi se da je Ona sa drugim. Nisam se ničemu nadao, želje sam kontrolisao, uzvraćao sam osmehe i prosto mi je bilo lepo da je vidim. Možda je to ono što je trebalo raditi uvek. Ali ja nemam pojma šta treba a šta ne. I ne umem da glumim.
Svejedno, svejedno, svejedno
Kako je lepo živeti!
Kako je lepo voleti!
* * * *
Ovo nije poslednje, ne, jer kraja nema.
U međuvremenu, još jedan uradak iz edicije
Love poetry defaced
* * * *
Strepnja by Desanka Maksimović
featuring Siboney
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!
Nisam hteo kvarim metriku,
pa ću se umešati na kraju:
Priđi, priđi, more bre priđi!
Umreću gledajući tvoja oka dva
Bolje priđi ti, jer upropastiću sve
ako ti nespretno priđem ja.
Post je objavljen 30.05.2008. u 17:07 sati.