Pregled posta

You live, you learn

boomp3.com
(Obožavam ovu pjesmu)

Nije nazvala. Tu večer. Ni večer kasnije. Nazvala me jučer.
S njom sam ne tako davno bila najbolja prijateljica. Još uvijek smo prijateljice, ali možda ne najbolje. A najbolje smo jednom postale sasvim slučajno. Prije nekoliko godina napravila sam jednu veliku grešku za koju sad mogu samo željeti da je nisam napravila, ali ne mogu to i ostvariti. Iako mi nisu to rekle, znala sam da me sve prijateljice osuđuju zbog toga. Čak me i jedna za koju sam mislia da će biti uz mene što god se dogodilo optužujućim tonom pitala kako sam to mogla napraviti. Eto, napravila sam. A onda sam jednom nazvala nju. Prepoznala je tjeskobu u mom glasu i pitala me hoću li doći do nje. Otišla sam i pričale smo nekoliko sati. Bile smo nerazdvojne od toga dana. Onda smo otišle na studij, svaka u drugi grad, ali i dalje smo bile najbolje. Veselile se zajedničkim vikendima, izlascima, opijanjima... Onda je ona počela sve rjeđe dolaziti doma. A ja sam se intenzivnije počela družiti s F. Ona je našla dečka. Ja nisam. Pričala mi je o njemu, a dojam koji su te priče ostavljale o njemu bio je sve samo ne dobar. Ona je to znala. I sad to prizna. S vremenom sam ja upoznala tog dečka i promijenila mišljenje o njemu. Još smo uvijek bile najbolje, ali nekako je onda sve počelo tonuti.
Jučer je preko mobitela bacala same optužbe na moj račun. Jedva sam se suzdržavala da ne pustim suze.



Rekla je da nikad nije mogla sa mnom pričati o tom dečku jer ja to ne bih shvatila, jer ja to nisam iskusila. Prema tome, niti F. nikad ne bi trebala pričati o svom dečku sa mnom, nijedna od svih mojih prijateljica ne bi trebala jer ja to ne bih shvatila. Zato jer nemam dečka.
Rekla je da joj je dopi*dilo da sve uvijek mora biti po mojem. Možda sam ja luda, ali tu ne znam o čemu priča.
Rekla mi je da više nije isto kad smo vani jer ja ne pijem. ZNA da vozim svaki vikend, koliko puta sam nju vozila jer njoj nije zabavno kad je trijezna, a meni je jednako dobro i s alkoholom i bez, pa sam ja vozila da se ona može "zabavljati". I sad mi to nabija na nos... Kao, nisam zabavna kad ne pijem. Puno hvala.
Rekla mi je da je se nisam sjetila... Išla je u Ameriku, poslala sam joj poruku prije nego je otišla, slala sam joj poruke kad je bila tamo, kad se vratila... Nije odgovorila ni na jednu. Dečko joj je zaboravio čestitati rođendan, nova najbolja prijateljica je to zaboravila, ja sam se sjetila.
Naravno, obrušila se i na moj odnos s F. Kao, nije ljubomorna, ali nas dvije se uvijek odvajamo, nas dvije se previše družimo... A što je očekivala? Nje nije bilo, druga najbolja prijateljica je češće bila u Zg nego doma... Ja sam se okrenula F., našla sam svoju drugu polovicu... I ne znam je li problem u ljubomori na sve ono što F. i ja imamo (jer ono što mi imamo imaju rijetki i shvaćamo koliko smo sretne) ili nečem drugom, ali opet nitko neće ništa nama reći.. To je uvijek bio veliki problem u našem društvu. Svi zuje o tome, a nitko neće reći naglas. I zlo mi je već od toga. Sve smo si dobre, a sve seremo jedna po drugoj.
Rekla je da smo se jednostavno udaljile. A ja sam ju pitala kako je došlo do toga da više nemamo o čemu pričati. Kako smo se udaljile toliko da nam jedina tema može biti faks, a nekad smo međusobno dijelile sve svoje tajne. Vrijeme ide, znam, ljudi se mijenjaju, znam, ali mislila sam da neke veze ostaju... Mislila sam. Možda ne ostaju.



Naše je prijateljstvo trenutno na vrlo klimavim nogama. A ja odbijam prihvatiti činjenicu koja mi se nameće - da sam samo ja kriva za to.
Već pod kraj razgovora pričale smo skoro kao nekad. Možda šansa za naš odnos postoji. I ja sam spremna iskoristiti tu šansu. Samo ne znam je li i ona spremna.

/Znam da ona to neće pročitati./

Ljubi vas Ruby!


Post je objavljen 30.05.2008. u 13:49 sati.