Marketing
Evropa pod nogama
Došao je i taj dan, 29. maj 1991. godine. Finale Kupa Šampiona. Fudbaleri Crvene zvezde stigli su u Bari čak nedelju dana ranije, da pobegnu od svih i na miru, u izolaciji, pripreme za utakmicu generacije. Ali nisu imali lak san. Svakodnevno su pravili taktiku, složeno, trener Ljupko Petrović i igrači. Do detalja su analizirali igru francuskog šampiona i razmišljali kako mu se najbolje suprostaviti. Na kraju su svi došli do istog zaključka: bolje je igrati malo zatvorenije.
„To niko nije očekivao od nas, jer smo pre toga, svesni kvaliteta koji posedujemo, uvek težili da igramo ofanzivno, da stvaramo puno šansi i da postignemo gol više od protivnika. Međutim, ovo je bilo finale, prilika koja vam se jednom pruža u karijeri. Mogli smo da igramo otvoreno i da izgubimo, ali smo se odlučili za malo zatvoreniju varijantu i pobedili – kaže golman Stojanović, junak finalnog susreta, ne samo zbog odbranjenog penala, već i svih prethodnih intervencija tokom svih 120 minuta podređena igre.
Isto su razmišljali i ostali zvezdini igrači. Taktika je bila sačuvati mrežu, prvi put ove sezone.
„Jeste, prvi put, ali se pokazalo ispravno. Tačno je da su Francuzi imali terensku inicijativu, međutim, na kraju su izgubili. I danas mislim da je to bila dobra taktika. Da smo igrali nekako drugačije, ko zna kako bi prošli“, smatra Slobodan Marović, koji je te finalne večeri bio zadužen za glavnog kreativca igre Olimpika, engleskog asa Krisa Vodla.
Ostaće zapamćen dijalog iz Zvezdine svlačionice kad je Dragiša Binić upitao pre meča:
„Pa kako ćemo da ih pobedimo ako ne budemo dali gol?“
„Lepo, odgovorio je Ljupko Petrović. – Igraćemo 0:0, a kad se budu izvodili penali Dika će jedan da odbrani i pobedićemo!“
Tako i bi. Stojanović je zaustavio prvi šut Amorosa i do kraja su svi pogađali u mrežu.
Kad je Darko Pančev trebao da izvede peti jedanesterac, vreme kao da je za trenutak stalo.
Sekundi kao večnost...
„Čekao sam da vidim na koju će stranu krenuti golman Olmeta, ali je on predugo stajao mirno. Na kraju mu je klecnulo koleno i to mi je bio dovoljan znak. Zategao sam nogu i pogodio cilj“, prepričavao je odlučujući penal Darko Pančev.
Kad se lopta zakoprcala u mreži, usledilo je neopisivo slavlje. „Sveti Nikola“, stadion u Bariju, i sve posle toga, bilo je obojeno u crveno-belo.
„Kad se samo setim atmosfere, tih ljudi na trajektu, njihove radosti, pa dočeka u Beogradu, sve je bilo nezaboravno“, prepričava Ilija Najdoski, koji je u Bariju potpuno neutralisao najopasnijeg francuskog strelca, Žan-Pjer Papena.
„Mi smo ljudima bili lek, dolazili bi na stadion da zaborave svoje probleme i uživaju u fudbalu.“
CRVENA ZVEZDA – OLIMPIK MARSEJ 0:0 ( penalima 5:3)
Bari, 29. maj 1991.
Sudija: Tulio Laneze (Italija). Stadion: Sveti Nikola. Gledalaca: 50 000.
Strelci iz jedanaesteraca: Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović, Pančev (Crvena zvezda),
Kazoni, Papen, Mozer (Olimpik).
CRVENA ZVEZDA : Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić), Binić.
OLIMPIK MARSEJ : Olmeta, Amoros, Di Meko (Stojković), Boli, Mozer, Kazoni, Žermen, Vodl, Papen, Abedi Pele, Furnije (Verkris).
Post je objavljen 30.05.2008. u 03:12 sati.