Tog smo dana Nera i ja zajedno ispijale prvu jutarnju kavu. Ona je bila nestrpljiva i nervozna. Znala sam da je zaljubljena, ali nismo dugo pričale, samo je progutala svoje dvije tabletice, čekala da sin izađe iz kupaonice jer je kasnio u školu, a nas smo dvije šutke pile i slušale Narodni radio.Ispratila me polako hodajući polako vlastitim stepenicama i ljuta pozvala sina neka već jednom krene. Mali je neočešljan odjurio (inače se pola sata miriše i licka) kao da je i on zaljubljen. Nera je bila stroga ali dobra majka, tako da je dijete imalo sve petice i dobilo stipendiju našeg grada.Na njega nikad nije vikala, povlačila se u samoću i šutke ga puštala da sam bira što će raditi. Nekad ga je naravno upozoravala da je bolje učiti radi budućnosti, ali mi je dečko i sam, jednom prigodom priznao da ima dobru majku.
Znala sam da pati i čeka da joj se njen ljubljeni javi. Pored svega bila je i jako tvrdoglava, ali ja sam je voljela baš takvu kakva je bila, a volim je i danas.
Post je objavljen 29.05.2008. u 08:02 sati.