baš si nešto mislim.. znate ono kad pitaju ljude koji su preko noći postali kvazi meteoriti zašto su se prijavili za Big brother.njihovi odgovori znaju biti ali baš svakakvi. nije da sam neki veliki fan, ali znam si u to vrijeme pogledati BB tek toliko da sam u toku. iako su mi lani bili predosadni, a oni celebrity još dosadniji od tog predosadni. nešto kao najpredosadni. njih sam jedva jednom odgledala, zato kaj sam bila na Sljemenu pa nisam imala kaj za gledati.
inaće, mislila sam i o tome dal bi i zašto bi se ja ikada prijavila na BB. bi i to jedino zbog onog osjećaja kad se vratim u civilizaciju da vidim tko će me dočekati. htjela bi vidjeti ko će biti ponosan na mene. iako to možda nije dobar primjer. zapravo htjela bi na neki način znati tko su mi pravi prijatelji. u dobrom smo si svi super, ali što je kad se počnemo rasipati. tko nam pomaže zacijeliti zadnje rane i osušiti posljednje oceane suza? najbolje se vidi na pogrebu. iako sama svoj pogreb doživjeti neću.
ovih dana bilo mi je jako teško. nisam otišla u BB, niti sam doživjela svoj pogreb,a ipak nisam bila ni malo dobro. pa ipak, moje malo srčeko bilo je zadovoljno. moji najdraži ipak su se pokazali dobrim prijateljima. ma, dobrim, NAJBOLJIM! neki su bez pitanja banuli na vrata, neki su me zvali i pričali samnom, neki su šutjeli s druge strane žice, neki pisali mailove ili sms, a neki me dogovorno došli nasmijati. komarčići moji, i svi oni drugi koji ste bili tu uz mene i koji hopšete samnom PUNO HVALA! voli i grli vas vaša Lopta!
Sa vama mogu cijelu noc
Biti budan i sanjati na nogama
Sanjati na nogama
Vi prekrasni ljudi
Vi ste sve sto imam ja...
Post je objavljen 28.05.2008. u 12:34 sati.