...kad izađem na svoju ulicu i pogledam malo sve te kuće...sve imaju ogradu....bilo kakvu.....bakrenu,željeznu,betonsku,napravljenu od dasaka....u raznim bojama sa šiljcima ili bez njih...ali sve imaju ogradu...osim moje...i kad malo razmislim nekako mi to ima smisla....inače kad gledam sebe....ja sam vrlo otvorena osoba....i svima kažem kako se osječam,što mislim.....a ako i ne kažem ljudi mogu primjetiti.....ja mrzim ograde......zašto ljudi imaju potrebu zatvoriti svoje srce samo za sebe....nije li to glupo......nije li sludo voljeti nekoga a nemati te snage da to pokažeš...nije li to uzalud....jee....i ja to mrzim.....ali razumijem......znate...nekad se bojimo....bojimo se da nam u srce ne uđu neki nepozvani ljudi...neki uljezi....tj.nazovimo ih uljezima...neki koji nam baš u tom trenutku i nisu trebali....dođu i slome sve nade,sve one poglede u kojima nešto ima...sve osmijehe...sve odlaske u gagu...sve nedovršene razgovore....i onu čarobnu riječ "oprosti"...koliko god bilo istine u njoj.....ja mrzim ograde...ako zatvorimo svoje srce..skroz.....postoji mogučnost da lopov ipak uđe...da nađe neki svoj put....ali ako se ogradimo i sve ono što želimo da dođe do nas neće doći...kad malo razmislim....pitam se jeli nam sumnja u ljude ikada donjela
nešto dobro?meni nije.....probajte razmisliti gubite li više ili dobijate ako otvorite svoje srce......i nađite svoje odgovore...ja mislim da su nam svima nekako slični....
...i postoji jedna osoba koja ima ograđeno srce......(čitaj...samo se tako predstavlja)....i ona isto mrzi ograde....i ona kao i ja ima problema sa tim lopovima...ali zašto ih jednostavno ne pustiti da uđu.....ionako mi mrzimo ograde....
...nekada se desi da ni mi sami ne možemo priječi te ograde...i onda na svu sreću postoje ti neki ljudi koji nam pomognu....(hvala)....
..mislim da se sreća nalazi u pokušaju da shvatimo nekoga...u pokušaju da dopremo do nekoga.....da nekome jednostavno budemo blizu...zar nam se to ne može omogućiti.....
..najgori način da ti netko nedostaje je da sjediš pored njega a znaš da ga nikada nećeš imati......
ali neki pametni ljudi su rekli da su sve granice u nama.....da imamo samo jedan život i samo malo trenutaka koje možemo iskoristiti....a za takve se trenutke isplati žrtvovati....
zašto kad več pravimo tolike ograde oko srca nebi napravili ogradu od čokolade.....bilo bi slađe....
P.S.
...i sad samo želim poručiti mojoj maloj buhtlici kojoj je ovaj post i napisan da napravi ogradu koliko god veliku hoće...samo od nekog jestvog materijala...i nek vrata ostanu odškrnjita......
.
... i još nešto "ja mrzim ograde"
Post je objavljen 26.05.2008. u 22:35 sati.