Eh da…
Sve je krenulo nizbrdo…padam….drži me samo neka tanka lijana nade,nekog zadovoljstva i sreće koju mi daju prijatelji i ljudi oko mene. Više nemam ono…ono…što me činilo sretnom…kad me činilo sretnom činilo me i zanimljivom,zabavnom i punom života, razumijevanja za druge…punom razumijevanja za sebe, njega…nas. Ako smo mi uopće i postojali.
Mrzim poraze, mrzim gubitke, prekide nečeg što se redovito dešavalo…mrzim kad ostajem bez navika koje su bile mada loše..ali su navike..i činile su me potpunom i zadovoljnom. Nisam cijenila ,znam. Ali neke stvari cijeniš tek dok ih izgubiš. Sto puta mi se to dogodilo i izgleda da tome nema kraja..jer…ne učim na vlastitim greškama. Jebiga! Nisam savršenstvo, ljudsko sam biće. Biće koje osjeća,voli,gubi,plače,tužno je,ponekad samo,biće koje lažu,varaju,iskorištavaju,ogovaraju;biče koje je tak velka seronja i koje..je…mah…seronja…ali..dok pogledaš tako bića funkcioniraju….tak život funkcionira.
Sad opet sve ispočetka....osjećam se ko fosil…ali ništa posebni…nekoć je bil zanimljiv..ali kao i svi fosili završil je ispod prašine…duboko izgubljen,zaboravljen….njegovo je vrijeme prošlo. Bude reinkernacije…ili…NE…
Kad gledam…iz neke druge pozitivnije ili kakve već strane….OVO JE NEDOPUSTIVO!! Ja..mlada…čemu to….ovo je još jedno sranje..kolko ih bude za života….ovo je ništ…ali…boli.Smijala se budem…poslije svemu tome…ali sjećanja budu ostala, lijepa sjećanja..samo to i pamtim..zato i praštam. Nisam dobrica, nisam zlato, nisam vrijedna ne znam čega..ali znam cijenit i malo dobrote u čovjeku. Ne znam kak neko more živjeti s mržnjom prema drugome. Možda budem i ja mrzila..ali sad ne mogu. Sad umjesto mržnje osjećam žalost i bol..tugu…sama sam si kriva…ili ne…a jebiga…vežem se brzo za nekog i onda je to shit… npr. osjećam se onak kak se čovek osječa dok mu neko jako drag umre. Samo u ovom slučaju..ta osoba je na životu..ali….za tebe nije.
I kaj sad? Kak sad? Kuda sad?
A kaj morem…nemrem ama baš ništ…tak je valjda trebalo da bude…dešava se..oče to tak….bude bolje (ma je kurac..samo se tješim..nemre bit bolje jebo majku matea..nemre..u kurac) brzo bu prešlo..sve to…(nebu jebo majku….gle Matea ovak..treba ti 5 mj da se duševno i psihički smiriš…2 mj da sve zaboraviš….3 da kreneš sve ispočetka…kao da se ufuraš u nekaj novo i tak to….4 mj da prihvatiš nekog novog….i kaj imaš od života..idu godine jebo majku….ti si i dalje v kurcu a prešla je godina i par mjeseci..I TO TI JE ŽIVOT!!?!!)
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
WEEEEEEeeeeeeeeeeEEEEEeeeeeeeeeeeeeeeE
NUMA NUMA JEJ.... NUMA NUMA JEJ...... NUMA NUMA NUMA JEJ
Post je objavljen 26.05.2008. u 17:09 sati.