...ej...evo mene opet...nije bilo puno komentara...al nema veze ja zelin pisat novi post...hehe...ovo je moj 4 blog ja mislin ahah...ovaj ce bit najbolji od prosla 4 hehe...eto u box-evima imate o meni...sad cu van staviti neke pisme...ZADOVOLJNI?
SJECANJA
Kazu da oci mi se zacakle k
ad pricam o tebi,
o svemu onom sto smo bili i sto smo mogli bit.
Kazu da usta mi se razvuku u neki lagani osmjeh,
nekako sjetan i tuzan.
I mogu se zaljubljivat nakon tebe, doista mogu.
I jeli zaista bitno sto ih sve s tobom usporedjujem.
Jos cujem korake proslosti,kako u srcu,
idu u krug, tapkaju,
ne znaju kud bi sa sobom.
A ti, ti si moja proslost, sve ono sto sam nekad bila,
moj smijeh i moja suza.
Sada si samo sjecanje, samo toplina u grudima,
samo jeza koja me prodje kad me pogledas tim crvenkastim ocima,
samo uzdah kad se sjetim tvojeg poljupca.
Ti lezis tu u svakoj mojoj biti, u svakom jutru,
ti si moja tajna zelja u svakoj paloj zvijezdi.
samo ti...
KAD BI BAREM ZNAO..............
Kad bi barem znao da te volim ko Boga,
Kad bi barem znao da ne spavam zbog toga.
Jer, kad bi znao možda ne bi bilo ovako,
Sve je počelo dobro, a završilo naopako!
Proklet bio dan kad sam te prvi put vidila,
Jer, od tog sam trenutka svakim danom šizila,
Zbog tih očiju, umiljatog pogleda, te plave kose,
Moje je lice bilo prepuno kapljica suza poput jutarnje rose.
Svakim danom volim te sve više,
Tako i u mom srcu piše,
Nadu nikad nisam gubila,
Iako bih se sad zbog tog ubila.
Da bar je sve ko prije,
Sad iz mojih očiju kiša lije.
Da bar to nikad nisam doznala,
I istinu o tebi spoznala.
Pokušavam se praviti da te ne poznajem.
Ali, to je nemoguće, kakav si tek sad spoznajem,
Svake noći molim boga,
A i činim više od toga:
Da bar istina nije kriva,
Bože molim te nek mi oprosti što sam živa.
...jer kad bi znao da te volim, možda ne bi bilo ovako.
Sve je počelo dobro, a završilo naopako..........
P.S puse saljen:matijaski...kate..franki...njemu...mii...jopi...tini...ivi..anchi..sry kog san zaboravila...
Post je objavljen 25.05.2008. u 17:20 sati.