Idemo dalje.
Već dugo ovaj blog nije ono što je bio u početku. Jer, nekima sam rekla za njega. Nekima sam se nehotice odala. Neki su slučajno otkrili i zbrojili dva i dva. A ima i onih za koje ja ne znam da znaju a čitaju. Pa ja već dugo ne pišem onako "iz srca".
I kad je to već tako, odlučila sam izaći iz anonimnosti, bar donekle. Ipak, moje slike i dalje nećete vidjeti ovdje.
A otkad sam počela pisati gorim od želje da vam predstavim svoj grad. Jer, kao što netko reče, malo koji grad je voljen kao moj. I kao što još netko reče ljutimo se mi, prigovaramo da je ovakav i onakav (samo između sebe, nikad pred onima koji nisu karlovčani), čak i odlazimo iz njega, ali.....uvijek se svi vraćamo i uvijek nam je u srcu. Zašto je to tako, ja vam ne znam reći. Ali, volimo mi onaj ravničarski dio uz Kupu, onaj brdoviti uz Koranu, brzake Dobre, zelenilo Mrežnice, pogled sa Starog grada, volimo stajati na turbini i slušati huk slapa, stare ulice i nove ulice, parkove kroz koje smo šetali zaljubljeni........ustvari, ja vam to ne znam riječima opisati, ali zato je tu Catcher, on to zaista zna.
Ne, neće ovaj put biti puno o Karlovcu. Ostavit ćemo to za neku drugu priliku, nemam trenutno lijepih fotki, a bez njih nema smisla jel tako? Tako je!
Konačno ne radim po cijeli dan i uživam u popodnevnom spavanju pa makar i samo pola sata, uživam i u pogledu na susjedstvo po danu a počela sam "uživati" i na Brdu. No, uz puno posla koji me tamo čeka ima i nešto zaista za uživanje - mir i tišina. Pčelice, ptičice, srne, fazani i ja! Divota! No, dobro, tu idilu kvari Lav sa trimerom dok kosi travu koja je narasla veća od mene (a to, doduše, i nije teško). Da imamo krave sigurno ne bi bila takva!
Dragi moji, prošlo mi je vrijeme za odlazak u krevet, kasnim već 22 minute! Odlazim!
P.S. Oblak gore je snimljen prije nešto više od mjeseca, dok sam ga slikala, ljudi su me malo čudno gledali........šta ja to slikam na "praznom" nebu!
Post je objavljen 25.05.2008. u 13:57 sati.