Marketing
BEGIZMI 72.
Bego na Visu
Čim je sišao s trajekta, prvo što je Bego na Visu napravio bilo je da sjedne u "Bejbija". Tako nalažu tradicija i običaji.
Kafić "Bejbi" u kojem je Bego s profesorom Marinkom obavio prve preliminarne pregovore o dobrosusjedskim odnosima otoka Visa i Europskog potkontinenta.
Marinko: "Hare Krišna!"
Bego: "Vazda budi! Ili se to hrvatski kaže: uzda budi? Vi ste profesor književnosti, pa me prosvijetlite."
Marinko: "Hehe, zajeban si igrač."
Bego: "Recite mi profesore, kako vi danas vidite odnose između Visa i obale?"
Marinko: "Vidite gospodine Bego, Europa je ipak samo potkontinent, a Vis nije podotok, pa ipak mi na vas ne gledamo s visoka kao vi na nas."
Bego: "Ja na vas ne gledam s visoka, moja kuća je na 10 metara nadmorske visine. Da živim na Klisu, onda možda... nego, recite mi da li je u zadnje vrijeme ovdje bilo kakvih križarskih pohoda? Kod nas na kontinentu, pardon potkontinentu, zadnjih par tisuća godina se ne može u miru živit."
Marinko: "Uuuuu! Kršćanstvo napreduje punom parom! Zar ne vidite svuda križeva oko sebe?"
Bego: "Ne vidim, tuče mi sunce u oči. Stoje li normalno ili naopako kao u crkvi?"
Nilla (šveđanka, naturalizirana višanka): "Kako stoje da stoje, svaki križ je težak!"
Marinko: "Stišaj malo, ide don Paulin!"
Bego: "Hare Isus! Ups, falija san!"
Marinko: "Hehehe, dobro da te nije čuo, izopćio bi te iz svete matere Crkve!"
Bego: "Srećom, na svijetu ima više vjera nego ljudi."
Uto dozuji i Komarac na svojoj Kozi od 60 kubika.
Komarac: "Brale, koji motor! Za 10 kuna obiđem otok tri puta!"
Bego: "Jesi bajker, svaka čast!"
Komarac: "Troši manje nego upaljač. A svi se čude kad ja sa svojom mašinom stignem prije njih."
Marinko: "Bogati, oni se drže ceste. Ne voze preko brda kao ti."
Bego: "To znači da Komarac zna geometriju bolje nego oni. Koji je najkraći put od točke A do točke B?"
Marinko: "Cestom sigurno nije. Pogotovo ako ideš za Komižu."
Komarac: "Najbrže je nizbrdo."
Marinko: "Hehe, misliš okomito?"
Komarac priča svoje dogodovštine: "...prolazim ja kraj trafike, a žene unutra nema, biće išla sekund uzet marendu... Kakva greška! Kakva greška!"
Komarac: "Evo i vrućina. Sad će i stranci svih vrsta."
Bego: "Znači, bit će i pedera?"
Komarac: "Meni su svi u redu. Od svakoga možeš nešto dobiti, odjeću, hranu, ronilačko odijelo... ne mora on ni znat, oli je to njegov posal? Ne znam zašto su ovi naši ljudi tako genocidno nastrojeni prema pederima. U njih svega ima."
Bego: "Možda nemaju dovoljno pameti shvatiti da što je više pedera, više je nejebanih žena. Veća je šansa da ćemo mi nešto jebat."
Komarac: "Oćeš reć da šta je više pedera, veća je šansa da ćemo jebat pedera?"
Komarac: "Profa, šta se danas uči iz lektire? Ja sam pročitao 'Vlak u snijegu'. Čekaj, jesam li ja to pročitao?"
Marinko: "Danas se uči 'Ilijada' i 'Odiseja' od Julesa Vernea."
Komarac: "Je, je, svako vrime nosi svoje. Šta ćeš učit ove koji su umrli!"
Marinko: "Ti si ka neki sofista, a?"
Komarac: "Je, i svaka zemlja ima svoje. Neki imaju masline, a bugari imaju sofiste. Oni su iz Sofije."
Komarac: "Idem ljudi, zakasniću u frizera."
Marinko: "Hahaha, da u frizera!"
Bego: "Čuvaj se! I ne zaboravi na manikir i pedikir."
Gospodin Goran poziva Begu u svoju konobu.
NEŠ TI EGIPĆANA I NJIHOVE KULTURE!
Goran: "Probaj ovo, ovo ti je pravo vino!"
Bego: "Nema pesticida, herbicida, emulgatora, konzervansa, radioaktivnih komponenti...?"
Goran: "Nema!"
Bego: "Malo se bojim, takvo nešto još nije prošlo kroz moj organizam."
Goran: "Ajde pij, neće ti ništa bit!"
Bego hrabro popije dec, zatvori oči i čeka što će se dogoditi. Ni nakon deset minuta nisu mu izrasli ni rep ni rogovi. A bogami, ni krila.
Bego: "Koliki je poluperiod raspada ovih elemenata? Mislim, ovih prirodnih. Za uran i plutonij znam."
Goran: "Znaš li ti zašto ovi starci danas nikako ne umiru? Jedu konzerve. Oni su toliko preparirani tim supstancijama protiv kvarenja da se nikako ne ni mogu razbolit ni umrit. To je neprirodno."
Bego: "Misliš, tijelo im je prožeto emulgatorima i konzervansima?"
Goran: "Naravno. Zato ostaju vječno svježi."
Bego: "Znači, za par tisuća godina, kad nas arheolozi budu iskopavali, mi ćemo izgledati skroz ko da smo živi? A znaš šta sam čuo? Da zapisi na CD-ovima traju oko pet godina. Imat će gomilu leševa, za života savršeno mumificiranih, a nikakvih tragova o našoj kulturi. Niti jedne piramide, ni hijeroglifa!"
Goran: "I bolje. Izgledat ćemo im pametniji."
(nastavit će se)
Post je objavljen 23.05.2008. u 22:18 sati.