Novinar: S. Nikić, Fotoreporter: A. Kamasi
Najčudnija novosadska kulturna nagrada, koja nosi ime čudaka i treš junaka Radomira Belaćevića, dodeljuje se bez žirija, bez postojeće institucije koja je dodeljuje i bez bilo kakvih drugih formalnih peripetija. Međunarodnu nagradu za andergraund kreativnost dodeljuje prošlogodišnji laureat osobi koju sâm izabere i lično je predaje. S obzirom na to da je ove godine prvi put dodeljena, izbor je bio na osnivaču nagrade – Stojanu Simiću Krpici.
A izabran je Nenad Stakić, koji je dosad objavio dve knjige poezije – "Ljute rakijaške pesme" i "Bestragija".
U jednoj gradskoj kafani, bez halabuke, uz mali krug ljudi, bez proglašenja i aplauza, plaketa i povelja predane su u ruke Stakiću.
Bez lobiranja!
Kao pesnik, ali i potpisnik više proznih radova na internet magazinima, Nenad Stakić se predstavlja i kao pesnik u čijem radu provejava jedna ogoljena metafizika asfalta, punkerskog patosa prepunog beležaka s margine nasilne, kompromitovane i prečesto apsurdne stvarnosti. Stakić je poneo nagradu s određenom dozom simpatije, koja dolazi upravo i zbog toga što bi se Stakićeva poezija mogla slušati i kao deo jedne andergraund ploče pank i "garaž" muzičke provinijencije. "Ovu nagradu sam primio radosno, jer je ideja dobra. Opet, ja sam se obavezao da sledeće godine ona ode u ruke nekom drugom, koga takođe niko ne protežira, niti gura, a to će biti Ilja Holotkov, sjajan pisac i muzičar. Ova nagrada je i zanimljiva i stoga što je jedan nagrađeni predaje drugom, tako da izbija sujetu. Istovremeno, taj koji je predaje mora imati istinski uvid u rad sledećeg nagrađenog iako on, možda, i nema neko zvanično izdanje. Takođe, ljudi koji su pratili Radomira Belaćevića misle da je on ili opaljeni ludak, dakle – čudak, ili da je komičar. On je bio čovek koji je zasmejavao ljude oko sebe, ali i jedan pametan tip, a to bi, na kraju, i trebalo ceniti"– rekao nam je Nenad Stakić, dobitnik nagrade za andergraund stvaralaštvo "Radomir Belaćević", koja će kod nas otvoriti jedno novo poglavlje nagrađivanja i nagrađenih, a koje će, po svemu sudeći, teći bez jasnih i klasičnih nagradnih poluga. Ali, i bez mogućnosti lobiranja, kako navode idejni tvorci ovog priznanja, koji će se potruditi da ostanu pri svome.
Andergraund stvaralaštvo
Kako napominje Stojan Simić Krpica, od koga je ideja i potekla i koji je već uveliko poznat kao ovdašnji generator raznoraznih književnih susreta i večeri, ova nagrada nosi ime pokojnog Radomira Belaćevića (1929–2005), jer je Belaćević, iako svestran u svom delovanju, bio sinonim za andergraund stvaralaštvo. Da li kao filmadžija, pisac, scenarista ili glumac, autor brojnih TV drama, ali i čovek koji je bio nagrađivan za svoje patente iz oblasti tehnike, čime se Radomir Belaćević takođe bavio, on je izazvao mnoge polemike, pre svega, zbog utiska da je bio na ivici dopuštenog ili čak skaradnog, često odajući utisak nedozvoljeno šašavog ili pak genijalnog tipa s devijatnim idejama. Možda se baš zato pred kraj života i rapidnije proslavio među supkulturnim promoterima kao junak ovdašnje treš kulture, dok ga veći deo javnosti zna kao protagonistu filma "Dečak iz Junkovca", koji je režiser Dejan Zečević snimio prema liku i delu samog Belaćevića. Svakako, ovdašnja treš scena imala je "džek-es" vizionara i pre američke verzije, dok su uličari, skitnice, pevaljke, porno-glumice i raznorazni likovi s margine različitih morala u našem društvu bili najčešće ulovljeni kamerom Radomira Belaćevića. Belaćević je otkrio danas popularnog Travoltu iz Borče, te prikazao razvojni put nekih naših pevaljki, čije kopije danas gledamo na televiziji u malo luksuznijem izdanju. Belaćević danas nije česta tema na internet forumima, ali i drugim štampanim prikazima, jer on izaziva upitnik već svojom pojavom, koja je sve samo ne uobičajena.
preneseno iz Gradjanskog lista
Post je objavljen 23.05.2008. u 18:42 sati.