Marketing
OVISNA O POMOĆI DRUGIH
Bila san danas malo u društvu s jednom bakom. Nije moja. Pozdravile smo se i ona se laganim bolesnim korakom uputi na svoje nedaleko odredište.
Govori mi druga baka koja se našla tu kad smo se pozdravljale:
- Pa nećeš je samu pustit?!…
- A ona često ovda ide sama… - kažem
- A nemojte, past će. Nemojte radi Boga, nemojte je pustit samu…
- Dobro govorite, bako… I uputim se ja dalje laganim korakom prateć baku. I dobro da jesam. Bila bi se pitala kasnije kako je došla na odredište – onako bez kišobrana – jer počele su prve kapi…
Kad sam se domalo okrenula ugledala sam nekog s kišobranom ko ide baš di i baka!
E odlično. Prepustim baku drugoj ruci. Uđem u prvi dućan po kišobran jer vidim da se sprema pljusak.
Kišobran za 15 kuna izgleda odlično.
Nisam prošla 100 m kad odjednom prolom oblaka. Baka je nadam se već pod krovom.
Do mog odredišta triba još 200-tinjak m.
A kiša lije li lije. Ma baš ko iz kabla. E moj kišobrane!…
Smije mi se neko iz sela: - Ha, glavno da si ti kupila kišobran…A mokra od pete… pa do glave. Do kože.
Pojma nemam kako mi se i glava smočila unatoč tomu što sam imala novi novcati kišobran i to onaj veći.
Ma jesan li mogla pričekat dok ovo prođe?
Mogla sam… da mogla sam.
Al opet kad nemaš svoj prijevoz nego ovisiš o drugima onda ne možeš stat di te volja i ne možeš ić kud te volja nego nastojiš da ne budeš teret drugom i njegovu strpljenju…
Eto tako, odkad je auto nepokretno učim kako je to ovisiti malo o drugima.
Već sam to bilo pomalo zaboravila.
A nije baš ugodno.
Pa... eto, hvala Ti Bože i za ovo iskustvo... tribala bi zbog ovog bit malo susjećajnija prema 'ovisnicima'...
a mogla bi konačno kupit jedan pravi kišobran... jedan ovakav npr:
Post je objavljen 23.05.2008. u 17:01 sati.