Marketing
Zumikon, Švicarska 20.4.-8.5.'08.
eh...i moja rit je vidla velkog puta.. Od Križevaca do Novog Vinodolskog, pa preko Slovenije koju jaaaako volim 
pa preko Italije do Švicarske do Zuricha i napokon do odredišta Zumikona.
Zumikon je...ma nekaj prekrasno. Ljepše mjesto nisam vidla. Zelenilo kam god se okreneš...nigdje niti jednog jedinog papirića niti pasje kakice. Sve je čisto uredno...pa skoro i dezinficirano. Jednog dana će moja vikendica ponosno stajati na jednoj od onih zelenih površina. Svi ćete bit pozvani na skijanje i dobar tulum do jutra 
Gazdaričina vikendica u Novom Vinodolskom...prekrasna al na krivom mjestu. Valjda na najvišem brdu koje tam postoji. Lijepo se spustit do plaže...dokoturaš se za sekundu, ali nazad to traje 15-30min. Ovisi kolko jako sunce tuče u pleča.
mrcina od mrcinedesa. 
Slikano mobitelom iz auta, a slika predstavlja vožnju najdužim tunelom u Švicarskoj, navodno i u svijetu, Gotthard
Švicarska granica...Alpe
Za dobrodošlicu u Zumikon dočekala me...kiša koja je padala skoro cijeli tjedan. Švicarci su navikli na kišu koja tamo zna padati samo od ponedjeljka do petka. Rijetko im se zna dogoditi da ih kiša smoči za vikend. Njima je svaki vikend lijep i sunčan. Švicarci vele da su se tak dogovorili s Bogom..
Prvi vikend došao...kiša prestala. I kamo sad... U Konstanz, Njemačka u šoping...veeeeliki šoping. Bome sam si dala oduška 
I vozimo se mi...slikam ja malo farmice...i stajemo na granici, a na parkingu do nas auto za koji bi pretpostavio/la (ja bar jesam) da ga vozi neka faca...fraer i pol sa zlatnim lancem oko vrata tipa joso mafijozo. Al da...to je samo u filmovima. U stvarnosti tj. u Švicarskoj iz takvih automobila izlaze....baka i dida od 7 banki sijedi al fensi obučeni. Dida u crnom kožnjaku, a baka u Dolče&Bregana haljetku i fensi salonkama. Tak vam tamo žive penzioneri.
aftek...
Krpice ove krpice one...pa gledaš tene, ali nemaju bog zna kakav izbor. Poslije šopinga na ručak, pa mala šetnjica gradom.
I onda naslikavanje. Pod ovim drvetom..ispod onog grma...kraj ove vode...
Ispod ovog čovca iznad stoji izvor ladne vode...
Pogled na zelenu zgradu... Na svakom katu jedna soba...ludilo
Ulaz u katedralu Münster.
...slikano na pola puta do samog vrha tornja. Zanimljivo je to da smo se na toranj penjali oko podneva i baš kad smo se penjali po spiralnim željeznim stepenicama, oglasilo se zvono. Svih 120dB prošlo mi je kroz uši. Ludilo... 
...pogled na cijeli Konstanz.
...to je taj osvojeni vrh 
opet razgledavanje izloga...
pa opet crkvice i tornjići...
Šetnjica uz Bodensko jezero.
Pitoma neka patka...lepo mi je pozirala.
Bez brige...dete je dobro. Samo joj je bilo teško pa se obesila na me.
Povratak u Zumikon...
Nedjelje su bile rezervirane za šetnjicu po Zumikonskim šumicama. Friški zrak...lijepo vrijeme...šum potočića...
Ja nju...ona mene...
Iščekivanje Brune. Uvijek je bil zadnji... E pa sad vidite da ima neko ko kasni više od mene
moja makina ispod trešnje...
Lana je bila dežurni pišalonac. I na bregu i na snegu...
Neki novi cvetek je zrasel međ maslačkima..malo vekši...mutirani.
Spomenik Zumikonskim vatrogascima
Na vrh brda vrba mrda... Em kaj nije vrba...em kaj ne mrda. Al je zato na brdu...
Deca međ drvima.
Lassie se vraća kući.
Aaaaalpeeeee.....
Ja, koja sam jako pametno dete i uvijek razmišljam u napred , sam na Alpe išla u lepim svojim platnenim tenama i sad vidim da su bome jako čvrste. Sneg je bil velik, al moje tene su se smočile tek centimetar.
Nemoram niti spominjati da sam za milimetar izbjegla sudar sa pomahnitalim skijašem. Projuril je kraj mene kak muha zunzara.
Žičarom smo se penjali na najviši vrh Titlisa 3020m. Preeedobro... Ti u zraku, a noge ti vise iznad snježne provalije.
Tene u zraku..
Glacier Cave... Vječni led...
Otisci ruku u ledu...
Neko je nekoga očito zaprosio... Herčeko na snijegu..romantika.
Spuštanje na sigurno...
Šoping sa bakom u Zurichu.
Malo cijenkanje na sejmu...kupovanje suvenira, pa još malo krpica...cipelica...čokolada...
Podzemna železnica...
Sejem...
Glavni kolodvor
E oooođe je naš Ivek kupil svoj fensi švicarski sat. Ime dućana je...zanimjlivo. Nije da mi je to prvo zapelo za joko...
Moj "jako zdravi" ručak i razlivena kafa 
Šećer mi je preeeveć vudril u glavu...
Držim se ja svojih vrečki kak pijan plota... Ne bu mene niko pljačkal!!
Još malo slikica prirode...
Narcise... Normalne...mutirane...čisto bijele...
Bijeli konjek...al je glavu zanjuril u travu.
Bilo mi je lijepo... Dva i pol tjedna daleko od rutine...wc, komp, kuhinja, grad...i tak redom. Putovnica mi je popunjena još jednim slovenskim žigom. Trebala bi biti dva, al budale su mi zaboravili udarit žig na ulazu u Švicarsku, pa sam pri povratku u Hrvatsku imala malih ličnih problema sa gosponom Slovenjščinom. Al me zaj*** kak teroristu. Ma mislim da kad ne bi tak zaj** ljude i zaustavljali ih na granici (a to rade samo oni, Talijani ti samo mahnu na granici) za Sloveniju se ne bi niti znalo. To udaranje žigova i pregledavanje auta, autobusa, kamiona, bicikla im je neka vrsta turističkog razgledavanja Slovenije. Sramota!
deca su se jedva oprostila od mene... Već sam dobila poziv za ljetovanje, al mislim da ću sad jaaako dobro razmislit kam, kad i kak ću otić. Znaju određeni na kaj mislim
Sve je dobro što se dobro svrši...
Za sam kraj, ko šlag na tortu, meni jedna od najdražih slikica...
Uživajte...do pisanja..
pozz 
P.S. 
Post je objavljen 28.05.2008. u 22:26 sati.