Marketing
netreba mi nitko ili mi mozda svi trebaju
nekada mi se cini da nikome nije stalo do mene.....
da su samnom tek da bi imali s nekim biti... neznam dali
je to potpuna istina, ali u zadnje vrijeme tako mi se cini.....
kao da sam svima samo neka lutka ili neki predmet, objekt
kojega ce ljudi moci kad god pozele sprdati i omalovazavati...
a to bas i nije ljepo..... bilo bi ljepse kada bih to mogla izbaciti
iz sebe pred njima, ali nemogu.... svi oni mi puno znace i strah
me da ih neizgubim kao prijatelje...... zato jer....... oni su
jedini prijatelji koje i imam....... ali i moji osjecaji su jedini koje imam.....
nemogu se odluciti sto da radim, kako da se dalje ponasam,
sto da kazem, a da mozda nelazem....... tjeskoba u meni je......
neznam ni sama....... polako me to sve grize iznutra, muci i pati.....
da princezo imali si pravo kada si rekla da mislis da nesto nije uredu...
no princezo nemoj me ni pitati ZASTO....... zsto jer i sama znas
da nemogu reci.... nemoj me siliti...... tjerati....... kad dodje vrijeme i
kada skupim snage reci cu ti sve....... od pocetka....... pa do samoga kraja..
oprosti mi princezo, ali nemogu ovako vise...... svi kao da mi okrecu ledja.....
napustaju me....... zaboravljaju me...... samo kada se ja vama javim onda
me se sjetite.... kao da nemate vremena za mene...... kao da su vam svi drazi i bolji od mene...... oprosti princezo ako sam pogrijesila u svom razmisljanju
ali...... i sama znas kakva sam.........
LiTtLe AnGeL
Post je objavljen 21.05.2008. u 20:00 sati.