Marketing
Malo o ova približno dva mjeseca
Evo da objavim nešt novo, nakon skoro 2mj,stvarno nisam dugo priznajem, ali ko bi se sjetim uz sve probleme u školi, pa starci i tako dalje.....
Nema još puno do kraja škole, hvala bogu.....ono jedva čekam.....a opet svi će mi faliti, osim mojih curka, njih ću vidjeti svaki tjedan možda i previše, ma šalim, nikad nije previše.......
Ipak bilo je i lijepih trenutaka, uvijek bude kada sam sa svojim puslićem, a tada mi je najbolje, iskreno nitko me ne može usrećiti kao on, apsolutko nitko.Ipak on najbolje zna kako me usrečiti,a najgore mi je kada se moram rastati s njime!!!
Smrc, to mi teško pada ali se pomirim i s time, moram nažalost! 
Tako je to, ali kd sam s njim zaboravim na sve gluposti i na sve svađe koje započnem sa starcima, ma i sve probleme u školi i to da sam uvjerena da ako mi se živci ne poprave do kraja tjedan da ću pasti godinu. A onda se slobodno mogu ubiti eto.
Ono i onda mi svi počnu visit za vratom da nećeš pasti godinu, da se samo moram potruditi, a meni je već pun kufer učenja, truda i svih bedastoća kojih se tiću škole, a kaj je najbolje starci mi nit neznaju za to! A ak saznaju, ma uope ne želim ni razmišljati o tome, ono stvarno, ne želim slušati njihove pričice za laku noć da se moram potruditi i da sam pametna cura, i da ja to mogu, ma samo me još više raživciraju!!!
Ono znam da mogu naučiti to, ali jedno kad nemožeš a drugo kad ti se neda, a meni se fakat neda jer sam već sva izmučena sa školo i svime time.......
Ono više nemogu sve to izdržati,onak škola pa još razdvojenost od njega, ma život nije fer, a opet za školu sam si sama kriva, a opet najrađe bih sve pustila kvragu, da se ne moram mučiti al opet, nada je u meni da će na kraju biti sve u redu, i iskreno živim zbog njega, zbog nikoga drugoga, on je moja svjetlost na kraju tunela......
Vjerojatno ljudi misle da sam luda ili tako nešto, a opet razumijem ih, onak ja koja sam bila štreberica, sada sam sve iznenadila sa lošim ocjenama, a ono što je njima teško meni ja lako i to prelagano, a ono što se dešava u kući, ne želim ni razmišljati o tome, kako me neki dan stari raživčanio joj htjel sam ga zadaviti, al ono kaj mu ja mogu, ja klinka od 17god, eto to sam ja za njega, klinka koja nezna cjeniti sve što je on za mene učinio!!!
Ah a ponekad ga čak razumijem zašto sep onaša glupo prema meni, ali mrzim kada se ponaša zaštitnički prema meni, ma on je gori od stare al šta se može tako je kako je......
A opet dođe trenutak kad se počnem plakati i razmišljati o svemu, i dođem do ideje da prestanem živjeti, ali nije vrijedno toga, nikad nije ni bilo, ono zbog svojih staraca, iako mi je teško priznati ipak ih volim možda i previše, i zbog Dade, nebi ga voljela ostaviti samoga, mislim da mi to nikad nebi oprostio, ipak nije se lako oprostiti s voljenom osobom, i to još na sprovodu......
Ali ta ideja ne potraje dugo, kad se isplačem i razmislim o svemu nije moj život tako loš, pa oko mene su ljudi koji me vole i brinu se za mene i ništa mi više ne fali, osim što bih voljela više vremena provesti sa svojim medekom, ali kada je to nemoguće, onda samo mogu trpit i šutit, ništ drugo!!!! I onda kad se sjetim kako je daleko, joj ne želim ni pomišljati na to, odma mi navrnu suze na oči iako nebih trebala nije toliko daleko ali meni se čini kao da živi na drugom kontinentu, a kako vrijeme prolazi bez njega, sporo kao da prolaze godine a ne minute i sati, jao pa ja sam potpuno opsjednuta njime, ali ipak drago mi je,ali ipak brinem se ponekad kada mi se ne javlja po par sati, ono di je, šta radi, pa zašto se ne javlja? Ono zabrinuta sam, iako je to ludo ali neka, imam i razlog zašto je to tako. A razlog se zove LJUBAV, eto što ljubav čini od čovjeka, potpuno poludi, ali na dobar način, naravno!!!
Eto to je sve za danas, koji drugi put malo vieš, hehe.......
Post je objavljen 18.05.2008. u 17:51 sati.