Rano je.
Bude me ptice.
I zvona.
Zvona moga Grada.
Nedilja je.
Maknite se od kompjutera.
Izađite.
Prošetajte.
Ulipšajte sebi dan.
Bilo kako.
Barem jednom običnom šetnjom uz more.
Kroz polje.
Sedite na šentadu.
Gledajte galebove, slušajte more.
Uživajte.
Svaki trenutak proveden vani vridi puno.
Nediljon pogotovo.
Ja idem.
Pokušat ću sebi ulipšat dan.
I sutrašnji.
Idem u điradu.
Tri zlatne ribice su se potrudile ispunit mi želju.
Malu, malu želju….. željicu!
Ajmo, maknite se i vi!
Ako ipak kliknete na ovaj moj blog ostavljam vam ove sličice da vam ulipšaju dan.
Meni su lipe i drage zbog ovih neobičnih pitara.
Stare teče, lonci, bronzini nekad se nisu bacali.
U njih se sadilo cviće.
Spreman se…. nosim aparat, punjač, mobitele i iden!
I zlatnim ribicama triba malo pomoć…. ne mogu ni one sve same!
Post je objavljen 18.05.2008. u 07:43 sati.