Marketing
…ponekad mi se čini da ću cijeli život biti sama…
…nije da ne volim samoću u nekim trenucima…
…npr. ujutro, kad ustanem i skuham kavu treba mi sat vremena tišine…
…s posla kad dođem umorna, najviše volim da mi nitko ništa ne govori…
…kad sam nervozna i ljuta bolje je da mi se nitko ne nađe na putu…
…a onda opet mislim kako bi bilo fino popiti kavu s nekim u tišini, doći s posla i nasloniti se umorna na nečije rame ili imati nekoga tko neće pobjeći i onda kad vrcaju iskre oko mene…
…ne volim biti sama i to što ipak jesam sve mi teže pada…
…imam svoja dva mala anđela koja mi ispunjavaju život i uveseljavaju dane, ali one rastu i svakim danom sve manje vremena provode sa mnom…
…ne, ne mislim da me ne trebaju…trebaju me sada više nego onda kad sam im mijenjala pelene, oblačila ih, kupala ili trčala za njima po dvorištu s bananom…
…ipak osjećam da su narasle preko noći i da ih se nisam nauživala…
…sa sjetom listam albume s fotografijama,a suze same krenu- kad su proletjele sve te godine…
…jednom će otići za svojom srećom a je ću ostati iščekujući blagdane i nadajući se neplaniranim posjetima…
…možda jednom naiđe netko tko će skratiti i moje dane…
…netko s kim ću ujutro piti kavu u tišini…
Post je objavljen 16.05.2008. u 13:53 sati.