Marketing
Putevi od kiše i svetiljki. Ulice od sunca i cigli
Mala sam i žuta, i čekam ispred poslastičarnice.
Žena sa suncobranom, crna kao mrav, pokazuje dugačkim prstom zgradu u daljini
Doziva te dečak koji pravi najlepši sladoled
i svaki prolaznik u džepu nosi papirić sa njegovim imenom..
Na zidu plakat sa adresom, izmrljan od sunca.
Hodam dugo do njegove kuće
Više nisam sama
Pored mene koračaju poznati i providni ljudi.
Kad ih pitam za pravac pune mi ruke kamenčićima koje skupljaju na ulici
Više nije daleko ta kuća
Sasvim je blizu, tu u ulici pored moje,
Vrata otvara žena, mlada i lepa kao vila
prima me u sobu punu mirišljavih bočica, lupa, prašnjavih instrumenata, insekata u teglama, i šarenog dima..i sve je slatko
moji prsti i trepavice i nos i uši
Sada mogu da ga vidim
Ima naočare i lepa usta
On je dečak.
Pruža mi ruke
Polaže me na sto pun sjajnih iglica
Pitam ga
Hoćeš mi napraviti najlepši sladoled na svetu ?
ali muzika u glavi govori više od reči
dečak mađioničar dodiruje instrumente i smeši se
Pomera usne i ja vidim njegov jezik crven crven od bombona
Neka plastična tuba zakačena je za njegove grudi i stomak
A sveća iznad očiju kaplje svuda po sobi
Sad je drugi kraj tube zakačio za moje grudi i stomak.
čujem kako soba tuče i kuca.
Dok pokušavam da vidim njegove oči ispod sveće
on se smeje glasno.
Dodiruje mi dlanove
A zatim pritiska to veliko crveno dugme.
Iz mojih grudi kroz tubu proleću patuljci ribe uragani uspavanke baloni
parkovi trešnje, maslačci i mačke
Sve proleće golica sve miriše na kišu i grmljavinu
I baš sve uleće u njegov stomak.
Dok se oblizuje
golicaju me prsti na nogama
I žmarci u dlanovima
Nisam više mala i žuta
Sad sam sladoled za dečaka
Post je objavljen 14.05.2008. u 19:01 sati.