Marketing
Ima li šta lipše za kraj
Nekako bi mi bilo ža da ne objavim ovaj post. Ali ne zato šta me je uvatila želja za pisanjem. Nego mi se nekako pari da nema idealnijeg, lipšeg i savršenijeg načina da se odjavim sa ovih prostora.
Nego sa slikom i emocijom onoga šta sam proživila protekli vikend.
Neće biti puno riči, neću opisivat kako nam je bilo.
Samo sam tila reč da sam bila na Svetome tlu sa dragim, dragim ljudima.
Užival u o nome šta najviše volim i šta me najviše ispunjava
Planina, more ,ekipa, Pelješac.
Duša mi je uživala, srce mi je naraslo do neopisivih dimenzija.
Samo u jednome danu biti
ponosan, sretan i zahvalan na lipoti, korjenima, ljudima ...
Kad bi nas neko gledao sa strane nebi rekao da smo spojivi.
Jer svaki je čovik otok za sebe
A opet svi zajedno stvaramo predivnu sliku
U pravom smislu riči "došla sam doma"
Bio bi grijeh ne biti zahvalna na tome svemu
Jer ipak, neko to od gore vidi sve...
Post je objavljen 14.05.2008. u 13:07 sati.