Tako sam jučer bila na kućici.
Imam jednu terasicu bijelu. Jednu imam žutu. A u stvari obje su oker.
Nadalje imam ogradu bijelu. A u stvari je mahagonij.
Pa ti reci.
Nisu ni boje što su nekad bile.
Lijepo kupiš boju za beton na kojoj piše oker. Ondak kupiš još jednu, malo tamniju na kojoj isto piše oker.
Ondak kupiš boju za ograde, onu skupu jasno,šta skupu, najskuplju na kojoj piše mahagonij.
I kreneš ti farbat. Uzmeš kist, otvoriš OKER boju za beton i kreneš. Pa gledaš, čudno ti nešto, liči ti na bijelo, ono BAŠ BIJELO. Naivan i jadan misleš se : no dobro, kad se posuši bit će valjda oker.
Onda uzmeš drugi kist, otvoriš drugu OKER boju za beton, preseliš se na drugu terasicu i kreneš farbat nju. Farbaš, ono vidiš žuto da žutije ne može bit. Pa se opet misliš : a dobro kad se osuši....
...no polako postaješ svjestan da sam sebe zavaravaš i da je to to i da kad se osuši ostat će opet TO .
Onda slegneš ramenima, kažeš sebi , gle imam još vremena, idem sad probat malo ogradu farbat.
Uzmeš MAHAGONIJ boju za metal te radno, poletno i veselo kreneš radit. Vidiš BIJELO al ne vjeruješ. Misliš se, ma mrak pada, ne vidim ja dobro, bit će to mahagonij kad se osuši....no...(čitaj gore... )
I tako..
Naravoučenje :nema naravoučenja.
Update :
a sad me to podsjetilo kad sam otišla frizerki. SA SLIKOM plavuše. Te sam pitala : možete me tako prefarbat? (o.a. trenutno sam smeđa ali prije sam imala plave pramenove. Pak sam htjela da me svu ofarba u plavo da onda mogu preko toga stavit smeđe. Mislim nije neka logika al eto..).
I kaže meni frizerka : može.
Prođe sat i pol. Skida ručnik s moje glave.
Ja gledam. Iz ogledala u mene bulji odvratna NARANČASTA spodoba.
Ne dišem. Gledam. Ne vjerujem u to što vidim. A frizerka kaže :"jako je lijepo". Ja platim (platim!), oteturam do stana. U šoku. Pogledam se u ogledalo misleć da će se čudovište koje sam vidjela kod frizerke u salonu u međuvremenu, putem, pretvorit u labuda. Mislim nekim čudom.
No čudo se nije dogodilo.
Kad sam se doma pogledala u ogledalo ustuknula sam i uzviknula u strahu.
Par sam dana takva hodala svijetom. Ljudi su me pitali "što je tebi?" no ja sam se pravila kul. Kao nemam pojma o čemu oni to pričaju.
Kasnije sam, nakon par mjeseci uspjela dobit smeđu boju.
Da ne duljim, par sam mjeseci na glavi imala dugine boje, svaki tjedan drugačiju , jer temelj je bila narančasta, ono kričavo narančasta, za koju je moja frizerka tvrdila da je to "krasno plava boja", a kad ti je temelj kričavo narančasto onda se ti moš fućkat i samo sanjat o nekoj normalnoj boji kose na svojoj glavi.
Toliko o bojama.
Post je objavljen 14.05.2008. u 08:48 sati.