Zlatna slova njeno ime,
Budi rijeke zaspale...
Svojim dahom pali vatre,
Iz iskri što su ostale...
I tako kruži meni,
Kao plima vječita,
Nježno plete moje niti,
I u toj igri uživa...
A kada me dotakne,
Ja protrnem,
I bogove i vragove zovem,
Ako mogu vrijeme da zaustave?!...
U mojoj duši,
Tisuću svijeća sja,
I sve do jedne, sve do jedne,
Ona je upalila...
A kada me dotakne,
Ja protrnem,
I bogove i vragove zovem,
Ako mogu vrijeme da zaustave?!...
ljudovi neznam kaj da velim, neznam kaj mi je, tak mi dođe s vremena na vrijeme.... neznam koji je tom razlog ni kad bu počelo a kad završilo... samo znam da je sve u zadnje vrijeme šugavo, neznam kaj oću, sa svima se svađam, svi mi počeli iti na živce, sinice me izluđuju, oću neke, neznam kaj... padam u neku vrstu depre bez posebnog razloga... stvarno nekak je sve čudno...
Post je objavljen 13.05.2008. u 20:46 sati.