Marketing
Pismo
Lipi i dragi svitu, dužan sam vam jedno pojašnjenje jer sam vi dana totalno konfussione. Razlog je što koristim dio prošlogodišnjeg godišnjeg odmora. A kad sam na godišnjem – to je totalna koma.
Prošle godine sam se na 'vim stranicama iskukao što mi sve događa kada sam na godišnjem: umrem pa me sv. Petar nakon vizitacije pošalje dol jer još valjda nisam sazreo, smjenjuju me, pa me onda mole da se vratim ( a ja čekam da to učine barem tri puta), završavam po bolnicama… I tako, kad sam se iskuk'o kosilica mi skine dio prsta (ma sreću nije srednji) itd. I zato sam ja totalno nesredit. Lipo funkcioniram i nije mi ništa kada radim 10-12 sati, sve vikende, blagdane kad se puca, bombe i granate padaju, kad bježim i kad idem naprid – al' godišnji odmor mi dođe gore od kuge i rata. Samo posljednji par godina firmi sam poklonio (zaboravio) 70-ak radi dana godišnjem pa sam se sad zarek'o – grmilo, padalo, glave frcale al ja od godišnjeg ne odustajem.
I tako sam ost'o kod kuće, frezo, kosio, rezao, plijevio, gnojio… Ma, prava seoska idila. Barem bi tako trebalo biti. S jedne strane zadovoljan učinjenim, a s druge strane nešto stalno rovari. Nešto si propustio, nešto nisi napravio kako valja, nešto…. Kljuca svakodnevno. Bem ti godišnji. I tako ja spokojno nervozan, kad stiže vist da su me povodom skorog obilježavanja Dana grada imenovali štitonošom Berislavića-feudalnog gospodara Broda. E, neblaka mu, to me još dodatno unervozilo jer baš na tak'e časti nisam naviko. Je, tapšali su me po ramenu tako da mi jedno rame niže od drugog, al' njeka priznanja kupili su drugi i govorili: To je i tvoje priznanje. I nosili ih svojoj kući.
I tako ja dočekam 'vaj vikend i planiram kako ću otić do Šamca i skupa „Kad zasvira samica na stanu“. No, u noći s petka na subotu četvero ljudi na raznim mjestima pogine i bude ubijeno. I to sve mladi ljudi. A godinama već svaku smrt doživljavam i proživljavam na svoj način. I taki, nikaki, odem do Šamca, malo proljudikam, vidim i odem. Al' nisam bio u stanju ništ' pametno napisat da bi vam, kako sam obećo, prenio kako je bilo. Evo zato jednog linka Kad zasvira samica na stanu da vidite kako je nud bilo. A da i čujete evo još jednog linka:
samica
I dužan sam nastavak priče. Molim vas lipo, koje zanima, bit će samo dok se malo nadođem jer priča ima istinite temelje, al ni još do kraja napisana. Dok se zbrojim jer sam konfussione!
S poštovanjem, Vaš Skitač
PS Ma ne mogu a da vud ne spomenim mog prijatelja prof. Antu Kneževića koji je napiso puno knjiga o šokačkim navadama, a posebno mi je draga ona koja kazuje o šokačkim stanovima. Inače, Ante i ja smo se upoznali 1992. kada je k'o prognanik došo u Brod i više godina smo, do njegova povratka, dobro surađivali. Evo vud jedne njegove lipe pjesme;
Ante Knežević
NEMOJ SINE, SRUŠIT' STAN
Nemoj sine srušit' stan,
ne otvaraj srcu ranu,
imam samo život jedan,
ispisan je baš na stanu.
Stan je sine, svatove tračio,
stan je kuću u selu kućio,
stan je bio 'ranitelj Šokaca
stan je bio kovnica novaca.
Kada umrem, sin moj,
sruši, prodaj sve na stanu,
koljebicu samo nemoj,
uspomene nek' ostanu.
Stan je sine, svatove tračio,
stan je kuću u selu kućio,
tan je bio 'ranitelj Šokaca
stan je bio kovnica novaca.
U koljebskom toplom gnijezdu,
prvo mliko ti si sis'o,
iz njeg gledam zadnju zvizdu,
tako nam je Bog propis'o.
Stan je sine, svatove tračio,
stan je kuću u selu kućio,
stan je bio 'ranitelj Šokaca
stan je bio kovnica novaca.
Post je objavljen 13.05.2008. u 00:26 sati.