kako bih sada zapalila jednu finu cigareticu... samo jednu, polako, opušteno, da uživam u svakom dimu.. najbolje jedan kremasti, mirisni camel- samo ja i moj slatki camel u ruci, pet minuta uživanja... mmmm...
grozno mi je razmišljati o stvarima koje sam sama sebi već bezbroj puta obećala. okvirno gledano, ništa od toga nisam realizirala. no dosta bi bilo laganja sebi, što se tiče učenja redovito, na vrijeme-ain't gonna happen! nikad. koliko sam si puta rekla da neću sve ostaviti za zadnju noć jer ne želim opet histerično vrištat i plakat nad skriptom? i gdje sam sada? opet ista priča. zaključak svega toga je da ja, čini se, ne mogu protiv sebe i svoje kronične pasivnosti.
da, prestala sam pušiti. i ovaj glupi post mi uopće ne olakšava situaciju! ne želim si to pokvariti, želim ustrajati bar u tome. da budem ponosna na sebe.
jučer sam pričala s mojom milom K. nije da su tema i problematika bile nove, štoviše, stare stare priče. ali nekako sam jučer valjda DOISTA shvatila jad i bijedu svojih misli i postupaka, i uz to neću zaboraviti njezin izraz gađenja na licu kad je govorila o njezinim mislima i postupcima. daj ajde! nismo više u pubertetu, krajnje je vrijeme vratiti davno izgubljeni ponos! karikiram, no činjenica je da se više nikada ne želim osjećati očajnom, poniženom i pomisliti 'koji kurac sam jučer napravila?'
jednostavan zaključak: NE ŽELI ON MENE=NE ŽELIM NI JA NJEGA točka
Post je objavljen 12.05.2008. u 19:04 sati.