Marketing
Nedjelja - narančasta
Dakle te su cure stvarno samozatajne. Samo ja laprdam, pričam, otvaram sebe ili se, a one ni dabi. Sve su očito mrtvo umorene uništilo ih gepek druženje te Zona Z druženje.
No ne i mene.
Ja sam čovječe od željeza. Jest da sam mala, jest da me nema što vidjet, al kad krenem radit, družit se, to onda krenem pak sam nezaustavljiva.
Još i školu plesa odradim, dva sata da se nebi mislilo da nisam i to odradila. Pak onda nedjelju odradim farbanje terase jedan na kućici, farbanje stepenica, nošenje kamenja i da ne nabrajam i vidi me, ko cvjetić sam. U zoru. Koji još propupao nije.
A ne one. Pih. Gledam im blogove, niti jedna da bi nešto napisala osim Skaske koja nije imala inspiracije kakvu obično ima.Ostale očito spavaju.
Slomnljene. Uništene.
Ali ne i ja. 
Mene kad krene krene. Kad padnem onda ću past.
O ne, nisam ja kao one.
No daklen, budući da ću sutra ujutro imat redovnu misu koja će me uništit (molim primijetiti da me sve gore navedeno nije uništilo a kamenja sam se nanosila za jedan kamion danas , a misa me dotuče u roku sat vremena).
Nnnda, daklen budući da ću imat jutarnju misu sutra, a i budući da sad čekam kupaonu da istuširam svoje radno tijelo, to je baš pravi trenutak da
napišem kako je bilo jučer.
Daklen prvo Zona Z.
Sitna ali dinamitna rekli bismo bili pred desetak godina. Sad taj izraz izašao iz mode, no tako ju nekako bi ja definirala. Meni dopada.
Na promociji bila nisam jerbo je trebalo plesat.
Na tečaj plesa ić. Pak smo se družili malko uz kavicu na Cvjetnom trgu uz ugodne Zonine prijatelje.
Nismo se družili baš puno ali dovoljno da mi se žena svidi. O knjizi i promociji neću. Prvo o knjizi neću jer ju još nisam pročitala do kraja. Znam da su to priče koje sam čitala na blogu, ali nije isto. Kad legneš, otvoriš knjigu drugačije je nego kad čitaš na monitoru. Pročitala sam prvu, znači već na blogu pročitanu, a kao da mi je nova.
O promociji pak neću jer nisam bila. Tak!
Kad pročitam dakle cijelu knjigu reći ću svoje dojmove. Zlatno pero iz Vukovara napisalo mi je posvetu na prvoj strani knjige za koju sam joj morala dat 100 eura + još 50 eura pride kad je čula da u posvetu mora stavit i malog pasa.
"Al dobro", mislila sam si. "Valjda vrijedi. 150 erua za posvetu". Mislim neznam. Valjda to tako u tim krugovima. A da se ne pokažem neznalicom i ignorantom to sam na kraju ipak sve platila.
Molila sam ju naravno, osim toga ZNA da sam gola i bosa, da mi smanji cifru, ipak puno je, no nije se dala. Samo je rekla, "ako hoćeš psa da spomenem to ti je još 50 eura". Što sam mogla. Digla sam se i otišla prodat svoju skupu torbu koju sam nedavno kupila, naravno za pola cijene, i dala joj. No datum i potpis dobila sam besplatno. Pa me to veseli.
Ondak sam išla na ples. Pa došla doma pa brzo brzo nešto pojela, pa brzo brzo išla odmorit tijelo mi bolno. Ondak sam se brzo brzo digla, brzo brzo obukla i trčala s malim pasom do parkirališta, jerbo je bio sastanak Udruge Gepek.
Svačega sam ja opet dobila s tavana i podruma dragih mi blogerica. Neću sad nabrajat al nek se recimo kaže da imam novi zidni sat za kućicu. Bilježim se sa štovanjem, pak molim da idući put razmisle o tome, moje članice udruge Gepek , da mi ormari trebaju. Ormari!!!!!
Dreskod je bio dvije narukvice na lijevoj ruci. SVAKA je stavila dvije narukvice na lijevu ruku. Zašto? Jer inače dobiju kaznene bodove a onda ona koja ima kaznene bodove mora radit kolač. A SVE SU STAVILE narukvicu, dakle što to govori o njima??!?!? Što?
Ja neću iznosit svoje zaključke o tome ali mislim da to govori dosta o njima. Mislim bojat se kaznenih bodova..ccc...jer moraš radit kolač...ccc.
Ja to nikad nebi. Mislim bojala se kaznenih bodova.
Ja sam narukvice stavila zato da im ne bude neugodno. Zato sam ih stavila.
Lorna je napravila prekrasnu tortu. Međutim mi smo dobile male komadićke. Na one male tanjuriće od kave. One najmanje tanjuriće. Reklo nam neka jedemo prstima, jer da ima samo jednu vilicu a ta naravno ide Skaski. Tortu je dakle pred sebe stavila skaska i sve pojela.
Nije nas ni pitala dal bi mi još malo. Pristojne kakve sve jesmo nismo joj ni rekle da nam okrajci nisu dovoljni. Pustili smo ju da jede.
Sve sam ja to fotografirala, nek se nađe dokumenat za buduće generacije. I one iza koje dolaze. I onda opet one iza. Sutra ću stavit fotke jer je kupaona upravo oslobođena pak idem pod tuš.
A kad objavim fotke na blogu onda ću ih dat napravit pa zatim zakopat duboko pod zemlju za druge naraštaje. Nakon jedno 1000 godina kad netko bude iskopavao neka vidi da smo se i mi današnje žene kitile. Mislit će si da smo nakit nosile na lijevoj ruci, al što im ja mogu kad ne mogu ostavit i neki dokument o Udruzi Gepek ili ti alternativni naziv Klub Veselih pljoskica. Malo me sad to muči što će budući naraštaji imat kriv dojam o današnjim ženama no sad si nemrem pomoć. Ni sebi ni njima. Malo ću porazmislit prije spavanja pa možda nešto i smislim. Za buduće naraštaje mislim.
(ono za Zonu Z sam izmislila. da traži 150 eura. )
/tražila je 300./
(i za skasku sam izmislila. da je pojela svu tortu vilicom.)
/pojela je žlicom/
To be continued.....
Post je objavljen 11.05.2008. u 20:48 sati.