I
Na ukletoj obali od dana duzoj,gde su slavuji
svi mrtvi,gde je pre mene crveni celik bio,
gorki sam ukus tvoga odsustva osetio
u ustima.Jos mi smrt u usima zuji
Noc s ove strane meseca cesto ogrezne
u nepotrebne istine i odusevljena klanja.
O,ispod koze mlaz krvi moje cezne
noc s one strane meseca,noc visanja.
Al sva su zatvorena vrata.Svi su
odjeci mrtvi.Nikad tako voleli nisu.
Da li cu iznenaditi tajnu smrti,ja zrtva.
Gorka suza u srcu.Na kuznom vetru sam.
Nikad da se zavrsi taj kameni san
Probuditi te moram Euridiko mrtva.
II
Na dno slepog predela gde me nema,jezoviti
gde su prizori,s one strane krvi gde voce
otrovno raste,sidjoh,tamo gde uskoro noc ce
pokrasti sazvezdje suza koje ce u oku mi zriti.
O,u slepoocnice se svoje nastaniti.
Evo me bez odbrane ispred strasne samoce.
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoce.
Lice bez ociju na pustome zidu biti.
Crvene ptice pevaju o mome mesu.
Crne ptice oblecu oko moje glave.
Neka mi celo bude naceto u lesu
gubom i kamenom ispod letnje trave,
ako izgubim tvoje divno lice
na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.
III
Noc to su zvezde.Iz moje zaspale glave izlece ptica.
Izmedju dve gorke dubine jedna ptica.I rt
dobre nade.O mrtav da sam.Al ne pomazu kletve.Smrt.
svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.
Izgubio sam te u noci podzemnoj daleku
ja divlji lovac zvezda krivotvorno suocen
sa neistinom,nepomirljivi spavac uocen od
sudbine,ja cije suze sada niz tudje lice teku.
Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?
Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko
moga crnoga grada i izgubljenoga cilja.
Svuda u svetu uzasna ljubav vlada.
Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada
Oblaci puni ptica i buduceg bilja.
Post je objavljen 11.05.2008. u 00:06 sati.