…evo opet jedan novi post=)…zapravo ovih zadnjih par dana me jako mnogo ljudi potaklo i dalo neku ideju da napišem ovaj post..i kao što se vidi radi se o sreći…u zadnje vrijeme kad god dođem u školu svi neki u kurcu, samo kukaju, ništa im ne paše..ali zašto???zato što ne vide dalje od svog nosa..nikome život nije bajan i sjajan, ali ljudi se bore za sreću, ljudi se bore kako bi im sutrašnji dan bio ljepši i bolji..nikad ne odustaju..uostalom ne znam kako život jedne šesnaestogodišnjakinje može biti tako grozan???nikako…normalno da svatko ima svoje probleme, i da misli da su najgori, ali zapravo ako su sad takvi i ako sad kukaju što će biti kasnije…sad im se bar jebe za sve..idu u školu, idu van, imju društvo…ne mora se brinut hoće li sutra imati što za jest ili za pit..nitko ih na ništa ne prisiljava, sve im se dopušta, sve im se daje, a oni opet nisu sretni..i to samo zato što to ne žele biti..u mom životu su se već od 7 godine pojavili neki problemi, ali oni ozbiljniji i stalno sam gubila nekog koga volim, zdravlje mi je bilo katastrofa, ali opet danas živim i sretna sam..ne kukam..ne žalim se..jer znam da je život težak i da će uvijek i biti, ali uvijek sam sretna, ako ne zbog sebe onda bar zbog drugih…jer kad vidim da je netko drugi sretan, kako mogu biti ljubomorna ili bilo što slično…kako???i tako dok svakodnevno slušam priče koje se pričaju po školi i okolici zapravo sam shvatila da veliku većinu cura muče dečki…ali ne dečki kao dečki nego ih muči to što neka njena frendica ima ljepšeg dečka, ova druga ima bogatijeg…ili ova ima dečka, a ona ga nema…ma svi vi čete znati što ja pričam..jer vjerojatno i negdje oko vas se nalaze takvi ljudi…ljudi koji pucaju od ljubomore, koji ne mogu podnijeti da je netko sretniji od njih…naravno i u mom društvu je mnogo takvih, koji ne znaju kako bi skrenuli malo pažnje na sebe pa pizde i živčane..ali čemu živce gubiti??zar je netko vrijedan toga???ne nije…baš nitko..jednostavno nikad nitko me ne želi poslušat kad kažem odmahni rukom i idi dalje..i onda ima i takvih situacija i tako bezobraznih ljudi koji kad pogode nekog tamo di najviše boli i shvate to onda uporno ponavljaju isto..i onda dolazi i do suza i do prijetnji..ali radi čega??zbog gluposti, zbog ljubomore..normalno je da je svatko bar malo ljubomoran, pa tako i ja, ali ima mnogo ljudi u mojoj okolini što su toliko ljubomorni da bi najrađe poubijali sve oko sebe..zavide drugima na sreći…i tako prolaze dani, oni ih gube uzalud, ne shvaćaju što propuštaju, jer ako netko neće sada biti sretan, dok se ne mora brinuti o ničemu, onda nikada ni neće biti..i zato kao jedna jako vedra i uvijek nasmijana osoba mogu svima samo reći, idi i bori se, negdje i tebe tvoja sreće čeka, samo treba doći onaj pravi trenutak, kada će se ona pokazati…
Post je objavljen 10.05.2008. u 22:39 sati.