Išla sam hodnikom. Zvukovi novih sk8erica škripale su putem. Nisam znala kamo idem. Prepustila sam se sili koja me vodila. Hodala sam nekoliko trenutaka, koji su mi se činili kao sati. Odjednom sam shvatila da to nisam…da to nisam… ja. Kretala sam se u nečijem tijelu… Nečijem tijelu, o kojem ja ništa nisam znala. Nakon nekog vremena sam prošla sam pored dobro poznatog ogledala. Ta osoba je bila…je bila…bila…bila sam JA!? Ne nemoguće…ja jednostavno nisam u tom tijelu…to ne mogu biti ja…. Pogledala sam svoju kosu. Nije imala onaj crni pramen koji sam bila stavila prošlo ljeto… ipak to nisam bila ja…mogla sam joj čitati misli…ulazila je u Dumbledoreov kabinet. Glasno je poviknula: «kisela riba» te se vodoriga pomaknula. Kada je ušla, Dumbledor koji je bio obučen u noćnu plavu košulju, čudno ju je pogledao. Očajno ju je pogledao kroz svoje mjesečaste naočale. Par trenutaka su se samo tako gledali .Tada je napokon rekao:
-Znao sam da ćeš doći An-rekao je, te se digao sa stolice.
-Znaš da to nisam htjela. Morala sam doći. U opasnosti je!-rekla je osoba slična meni. Činilo mi se da se zove An…
-Hvala ti što si ipak došla, ma koliko ti to teško bilo-rekao je Dumbledor te ju sa smješkom pogledao.
-Nisam to mogla dopustiti…naprosto…shvaćaš me napokon Dumbledore, zar ne?-rekla je An.
-Naravno-rekao je Dumbledore dok je ustajao sa stolice. Prišao je An. Tada se zagledao u njene oči. U kojima sam očito bila ja. Gledao je točno u mene. U moje oči. Tada mi je namignuo.
-Hoćeš li ostati u Hogwartsu?-upitao je okrečući se na peti.
-Pa…ima li koje mjesto, u kojem me ona i on neće vidjeti?-upitala je An.
-Naravno. Ali zašto im to ne bi rekla? Napokon, ovdje si upravo zbog toga-prozborio je Dumbledor i ponovno se zagledao u moje oči.
-Ne…reći ću im kada zato bude vrijeme-razgovijetno i tajanstveno je rekla An.
-Dobro, to je tvoja želja. I ja ću ju poštovati. Nego, ima jedna soba. Soba potrebe. U njoj može biti bilo tko, u njoj ćeš imati sve što ti je potrebno.-rekao je Dumbledor, te pucnuo sa prstom. U taj trenutak ja sam se stvorila u svom krevetu, u svojoj spavaonici… I nisam mogla zaspati do jutra, razmišljajući o pitanjima, Tko je ta prelijepa i tajanstvena djevojka An? Što je Soba potrebe? I zašto me Dumbledore vidio, a nije me pozdravio?
***
-Jutro Nessa!-rekla je Nell.
-Ej bok…nećeš vjerovati-rekla sam dok sam sjedala za stol u Velikoj dvorani.
-Što?-rekla je Nell.
-Vidjela sam neku curu…ista ja…u onim mojim snovima…bila je kod Dumbledorea u kabinetu…rekla je da je netko u opasnosti…-izricala sam te me je Nell čudno pogledala.
-Ne opet oni tvoji snovi…-ljutito je uzdahnula.
-Da, jesu…i uvijek se pokažu istiniti…Djevojka je bila ista ja! Nisam mogla vjerovati-rekla sam te teško uzdahnula.
-Ma nemoj? A gdje bi ta likuša trebala biti?-upitala je onim glasom nevjerice.
-U Sobi potrebe-rekla sam sjetno sjetivši se imena.
-U Sobi potrebe? Jesi li sigurna?-upitala je Nell.
-Da…znaš za nju?-upitala sam.
-Kako da ne…otkrila sam ju slučajno kada sam bila pratila Umbridgovu…bila je sakrivala porno časopise-rekla je smijući se Nell.
-Sad znam odakle joj ona faca-rekla sam sa osmjehom na licu.
-Znaš da joj je to prije bio posao, i imala je vrlo uspješnu karijeru! No tada je dobila posao u Ministarstvu…-govorila je Nell.
-Ma daj-rekla sam ljutito, što uopće razgovaramo o ovako glupim temama
-Nego, pozovimo još i Luc-rekla sam vedro. Digle smo se od stola, i krenule prema izlazu. Pokraj vrata stajale su dvije osobe. Točnije, te dvije osobe su bile Luc i Nic. O nečemu su razgovarale. Stvarno nisam kužila kako se itko može družiti sa tom majmunicom Granger?
-Luc, podhitno te trebamo-rekla sam i povukla ju za ruku.
-Sorry Nessa, tj. Lola, trenutačno smo u jednom vrlo važnom razgovoru-rekla je podmuklo Nic i uhvatila drugu ruku od Luc.
-Nic, tvoje pametovanje od štrebera svakom ide na živce! Okani se više Luc jer mi je vrlo potrebna-rekla sam ljutito, i još jače potegla Luc.
-Daj molim te! Ti mi govoriš? Najbolja učenica sa godine govori meni za pametovanje?-bezobrazno uzvrati Nic i povukne Luc sebi.
-Slušaj mazgo neotesana! Pusti Luc, ti razmažena kobilo! Zar ne shvaćaš da ti nisi uvijek u centru pažnje, ti prosjačka maramico!-rekla sam ljutito, i povukla Luc sebi. Ja i Nic smo se prepirale. Gledala nas je pola škole. Luc je bila toliko ljuta. Odjednom se zacrvenila i počela se derati:
-Zar vi ne shvaćate? Neću biti ni sa jednom od vas! Obje ste bezobrazne jedna prema drugoj! Ja pokušavam pomoći i jednoj i drugoj, a vi meni ne možete priuštiti ni pet sekundi odmora? Kako vas nije stid?-upitala je ljutito Luc. To je bila istina. Svaki put kad sam trebala pomoć, najprije sam išla kod Luc… Ona je tada izašla iz dvorane. Nakon par sekundi potrčala sam prema njoj.
-Luc stani!-doviknula sam.
-Zašto? Da bi mi opet tračala prijateljicu? Ili ti opet moram pomoći sa nekim problemom?-ljutito je uzviknula Luc.
-Sorry Luc… evo, više nikad, nikad, ikad se neću svađati sa Nic…samo molim te, pomogni mi samo ovaj put!-rekla sam i kleknula na pod ponizno. Na to se Nell grohoto nasmijala. Luc me šibala pogledom. Kao da me misli tako ubiti…
-Ma naravno! Čemu služe prijatelji?-ipak je rekla veselo Luc. Znala sam da su mi ona i Nell prave frendice.
***
Luc, Nell, i ja bile smo pred sobom Potrebe. Rekle su mi da triput ponovim rečenicu «tražim sobu u kojoj je An». Nakon napokon trećeg pokušaja (zamornog) stvorila su se vrata. Ušle smo u njih. Soba je bila uredno napravljena. Bila je obojana u svijetlo plave nijanse i crne(moje najdraže boje), veliki dvokrevetni krevet, jedan prozor, stolići, i šank na kojemu je ostao ostatak od ribljeg hamburgera. An je bila sjedila na kauču i gledala bezjačku kutiju, koju su, ja mislim, nazivali telebizija. Napokon me je ugledala. Prošlo je osam šutljivih sekundi u kojima je ona začuđeno gledala u mene. Napokon je prozborila:
-Mama, to sam ja, Anastasia!
TO BE CONTINUED
Ne znam kako vama ali meni se ovaj post jako sviđa. Normalno, uvijek ima iznimaka i slobodno recite ako nešto krivo pišem, ili vam se nešto ne sviđa. Nastojat ću da to promjenim. A što se tiče Anastasie to malo pobliže objasnim...Post je nastao pod utjecajem filma "Povratak u budućnost". Dakle ona je moja kćerka iz budućnosti koja je došla u sadašnjost. Ali neću vam dalje ništa govoriti. Sve ćete ostalo saznati u sljedećem postu... Nadam se da vam se sviđa...
Vaša Nessa
Post je objavljen 09.05.2008. u 23:35 sati.