Ponekad uistinu poželim da u krivu je pjesma.
Nikada neću shvatiti to što on osjeća, jer ja sam ukopana u svojoj tvrđavici.
Rekla bih mu nešto u stilu; "Bojim se da bi naš odnos bio previše isključiv, a ti si mi strašno drag samo što se bojim davanja."
________________________________________________________________________
" Koliko ti se sviđa?" Bila je uporna.
" Previše," uzvratila sam šaptom, " više nego što se ja njemu sviđam. Ali ne vidim kako si tu mogu pomoći." tiho sam nastavila uz novi nalet rumenila.
_________________________________________________________________________
" Zar ti to plačeš? " zvučao je zgroženo. Brzo sam si rukom otrla obraz i, nego što, otkrila suze, izdajnice. Apsolutno sigurna u tri stvari. Prve su dvije manje bitne, a treća; bezuvjetno sam i neporecivo zaljubljena u njega.
Tako sam bar mislila da je....
__________________________________________________________________________
A pjesma ima prokleto pravo. I ja tu, naravno, ništa ne mogu.
...ali nešto se opako promijenilo. Kako to kod mene obično biva. Nisam još sasvim sigurna je li na dobro ili na loše, ali definitivno nešto ne funkcionira kao do sada i to me jako plaši.
U2 & Bruce Springsteen - I still haven't found what I'm look
Post je objavljen 08.05.2008. u 20:01 sati.