Dobrim ljudima zahvaljujući, živ sam.
Žaliti se ne želim, dobro je!
Ali vidjeh nečastivog u prolasku
Kad bijaše neizrecivo teško.
Mrcina prokleta!
Na težak me navodio grijeh.
Pokušavao od mene
Slugu načiniti svog.
Nisam svetac...
Običnjaković, najobičniji tek...
Žilama mojim, krv seljačka teče
I više sreće...
Od pameti imadoh.
Srce mi tuklo u tami i tišini...
Osluhnuh i začuh spasonosan,
U daljini,
Slabašan zvuk.
Te noći, zamalo kobne,
Da se vratio nisam,
Oprostio sebi nikada ne bi.
Post je objavljen 06.05.2008. u 22:40 sati.