Znate ono kada kažete: "Znaš, ja inače nisam ovakav. Neznam šta mi je". Nakon nekog vremena shvatiš da ti u biti i jesi takav i da to što radiš je klasično ono šta si mislio da nećeš, samo šta imaš neku grižnju savjesti. Grižnju savjesti ne zbog toga što radiš nešto loše, nego šta radiš nešto šta si mislio da nećeš. Što si sam sebi dopustio situaciju u kojoj vidiš da se sve naplaćuje... da ništa nije mukte.
I shvatio sam da se mogu ljubit bilo s kim, da mogu provest noć s bilo kim i onda sutra, kada dođe neko vrijeme da se razgovara o "tome"... o onome šta se to dogodilo, ja jednostavno blokiram i nekako... zbog straha od veze... ili nemam pojma čega... jednostavno to sve sasječem u korjenu. I bude mi grubo jer ne dopuštam da mi se netko tako svidi. Uopće ne dopuštam to da pokušamo nešto... i znam da je to do mene... da cure mogu bit super, ali jednostavno mi nisu sjele... jednostavno se nije dogodila neka strast, zaljubljenost ili ptičice, zvjezdice i onaj sjaj u očima.
I pogodi me to što sam takav... što se nekako svrstavam u koš sa onima što nađu žensku za jednu večer i onda je odbace... jer ja ne odbacujem... ja jednostavno ne mogu. Ali opet rezultat na kraju bude isti... ja kažem zbogom i gledam kako netko odlazi sa tužnim pogledom u očima.
I uistinu sve te stvari imaju neku cijenu... neki rok naplate. I shvatim da tražim ono nešto pravo, nekoga u koga ću se zaljubit, kome ću reći sve ono lijepo... s kim će mi biti divno. S kim ću popodneva provoditi zajedno maštajući o našoj zajedničkoj budućnosti,i svim mjestima koja ćemo obić. I pitam se da li sam te prilike propustio, da li su mi prošle kroz ruke kada nisam gledao, da li su prošle kraj mene. Pitam se zašto ne pokušam i što me toliko koči u tome. I ne bojim se toliko tih novih početaka, već da u nekom vidim vrline, ja vidim samo mane... mane koje i nisu mane... mane koje su meni sitnice zbog kojih bi se osjećao zatočeno..... i onda pitanja tipa... "Kako objasniti ovaj naš odnos" traže jedan odgovor, a ja mogu ponuditi samo onaj drugi... onaj neželjeni... samo reći "prijatelji..."
I boli me... jer ja nisam inače takav... u biti sam previše puta takav da kažem da ja nisam takav.... i to me boli..
Post je objavljen 06.05.2008. u 20:11 sati.