Marketing
Alive and kicking!!!!
Operacija je završila u 12 i vet je rekao da Čupavca NE budim, da mu NE dajem hranu niti vodu ako sam ne traži.
Nek ga pustim da odspava kolko treba, da ga se ne budi.
Rekoh OK.
U 13 sati Čupavac je bio doma, ležao na krevetu i trzao se. OK upozorena sam i na to.
Lagano ga dragam čist nek zna da sam tu.
No Čupavac se ne trza zbog anestezije ili šta ja znam od čega. On se pokušava razbuditi.
Diže glavicu ali mu uredno nako sekundu dvije klone na krevet. Nakon 15-ak minuta pokušavanja glava je u zraku i on žmirka.
Pokušava se osoviti na noge.
Tepam mu da se legne, da spava.
Ne, on se diže. Digne se na prednje cape,pada. Pokušaj drugi opet pada.
Napokon se uspijeva podignut na prednje noge i pokušava skroz ustati.
Pomažem mu i u tom trenutku shvaćam da pesonja piški.
OK i na to sam upozorena da će nekontrolirano piškiti.
Mičem ga, kupim ike koji su bili ispod njega i stavljam ga na parket. Opet počinje piškiti.
Nije bitno oprat ću sve.
Napravio je dva koraka i pao i nastavio spavati.
To buđenje i spavanje i pokušaji dizanja na noge su trajali do kojih pol 3. Tad se je pokušao dovuć do vrata i dao nam je do znanja da hoće van.
pas koji je prije dva i pol sata završio sa operacijom hoće van? Pa dobro.
Naime moj pesonja zna da se doma ne smije piškit i jadničak se tolko mučo da se digne i ode van samo da ne bi “prekršio pravilo” ne obavljanja nužde doma.
Nosim ga van, stavljam na travu i...
Moj Čupavac pokušava dignut nogu (!!!!) i piškiti. Klati se lijevo desno, jedva održava ravnotežu ali on diže nogu!!!!
Napravi dva-tri koraka i pada na travu i spava 20-ak minuta. i tako dva puta :)
Navečer oko 7 je mališa napokon došao donekle sebi. Tražio je vodu.
Uz vodu sam ga podmićivala slatkišima-da baš nije cijeli dan bezhrane.
Oko pol 10 vidjela sam da krvari iz rane.
Šit, što sad? OK malo krvari malo ne. OK, smiruje se...joooj što se dešava?
Zovem frendicu-kaže da njen pas je imao zamotanu ranu. Moj nema. Hmmm...
Po noći se mali non stop budio. Non stop pokušavao šetati.Tražio da ide van.
Vani je stajao ko kip-buljio ispred sebe i nije radio ama baš ništa.
Spavala sam možda 3 sata.
Ujutro je Čupavcu bilo već bolje.Počeo je reagirat kad ga se zvalo.
Pogled mu je bio bistriji i NAPOKON mi se veselio i svu me izljubio kad sam ga dragala.
Popodne smo ga odveli kod veta na kontrolu i vet sav zadovoljan izjavljuje da je Čupavac i više nego savršeno.
Čudio se što se dignuo na noge već nakon 2,5 sata i pitao me da li se pas durio na mene.
Rekoh da i je, da baš nije reagirao kad sam ga zvala. Navodno je to normalno da se pas “ljuti” na onoga tko ga ostavi na operaciji. Baš vam hvala što ste me upozorili.
Sve u svemu slijedećih 5 dana Čupavac je primao injekcije, oporavio se totalka i kao da ništa se nije niti desilo.
Prošlo je već skoro mjesec dana od operacije i Čupavace je...ma pogledajte sami ;)
Post je objavljen 05.05.2008. u 13:45 sati.